Autonomni ženski centar, Žene u crnom i Fond za humanitarno pravo uputili su Ženskoj parlamentarnoj mreži apel kojim ih pozivaju da glasaju protiv Predloga zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica zbog toga što ne prepoznaje osobe koje su preživele seksualno nasilje u oružanim sukobima kao civilne žrtve rata.
– Predlaganjem ovog zakona, u koji nije uvršten nijedan predlog organizacija civilnog društva koje se bave položajem i prepoznavanjem civilnih žrtava rata, posebno žena žrtava ratnog silovanja, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastavlja sa ranije ustanovljenom praksom predlaganja zakona kojima se diskriminišu žene, deca i ostale ranjive kategorije stanovništva. Naime, definicija civilnih žrtava rada koja je navedena u Nacrtu zakona isključuje širok krug žrtava rata koja nisu pretrpela telesno oštećenje od 50 odsto, pre svega osobe koje su preživele ratno silovanje, s obzirom na to da su najčešće posledice ovog zločina prevashodno psihološke prirode, saopštio je FHP.
Podseća se istovremeno da je Srbija jedina država u regionu koja svojim zakonima nije prepoznala žrtve seksualnog nasilja u ratu, te za njih nije obezbedila niti jedan vid reparacije, što je u suprotnosti sa brojnim dokumentima Ujedinjenih nacija i preporukama koje je Evropska komisija dala Srbiji u okviru pristupnih pregovora.
– Smatramo da narodne poslanice, nakon usvajanja izmena izbornog zakona po kome će u narednom sazivu biti 40 odsto manje zastupljenog pola, duguju da građankama Srbije pokažu da imaju snagu i volju da glasaju suprotno volji političkih partija kojima pripadaju. Podsećamo da su u ovom sazivu narodne poslanice glasale za veliki broj zakona kojima je pogoršan postojeći položaj dece i žena u Srbiji, među kojima je najviše štete napravio Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, zaključuje se u saopštenju.
Jedina politička organizacija koja je podržala ovaj apel je Ne davimo Beograd. Radomir Lazović iz Inicijative u izjavi za Danas postavlja pitanje predlagačima zakona i onima koji nemaju ništa protiv takvog predloga.
– Zašto je Srbija jedina država u regionu koja svojim zakonima nije prepoznala žrtve seksualnog nasilja u ratu? Zašto za njih nije obezbedila niti jedan vid reparacije? Kakva se poruka na ovaj način šalje ženama koje su pretrpele ogromne traume? Zašto ponovo propuštamo priliku da utičemo na to da se rane leče, da se ljudi mire, da žrtve dobiju podršku, a mi kao društvo nikada više ne učestvujemo u pljačkaškim prevarama nacionalista koji su nas okrenuli jedne protiv drugih – ističe Lazović za naš list.
Inicijativa Ne davimo Beograd, zaključuje sagovornik Danasa, smatra da je nedopustivo da se žrtvama ratnog silovanja ne daje status civilnih žrtava rata, ne samo zbog brojnih dokumenata Ujedinjenih nacija i preporuka koje je Evropska komisija dala Srbiji u okviru pristupnih pregovora, već zbog toga što moramo gajiti solidarnost, brigu i podršku među svim ljudima bez obzira na etničku, versku, seksualnu ili bilo koju drugu pripadnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.