Ranko Češić je bio pripadnik Teritorijalne odbrane bosanskih Srba pored Brčkog u BiH, te pripadnik specijalnog policijskog voda u lokalnoj stanici policije 1992. godine.
Jedan od zadataka mu je bio da uhapsi imenovane nesrbe i da ih dovede na ispitivanje u policijsku stanicu ili u zatočenički logor “Luka”, gde ih je tukao, ponižavao i ubijao, navodi se na sajtu Haškog tribunal (www.icty.org/bcs/content/ranko-češić).
Kako se ističe, Češić je priznao da je ubio 10 osoba, od kojih su dve umrle usled posledica premlaćivanja, a osam iz vatrenog oružja. Uhapšen je u Beogradu 2002. godine, nakon čega je prebačen je u Pritvorsku jedinicu UN u Hagu. Češića je Tribunal 2004. godine osudio na 18 godina zatvora zbog mučenja, silovanja i ubistva bošnjačkih i hrvatskih zatvorenika u logoru “Luka” 1992. godine.
Prethodno je, 27. novembra 2003. priznao krivicu, koju prenosimo u celosti: “Hvala vam, poštovana gospodo sudije. Najpre želim bez lažne patetike koja bi prouzrokovala bol porodicama da izrazim svoje najdublje kajanje za sva zla koja sam počinio. Riječi kao što su ‘kajanje’ su nedovoljne da se iskaže šta čovjek osjeća, kao što sam ja. Praveći distancu vremena ovoga sad iz ove sudnice, i vremena kada se zločin desio, i vrijeme i stanje duha ovoga sad i onoga je ogromno, jer sada nikad ne bih učinio takve stvari koje sam učinio i koje su se desile u toj euforiji i u tom vremenu u kojem su sva ljudska dostojanstva nestala. Ja sam i pre suđenja priznao krivicu po tačkama za koje sam optužen i nastojao da pomognem i Tužilaštvu i sudu da jedan mali delić istine dođe do ljudi, da se ovakve stvari ne dešavaju što sam ja činio.”
“Poštovana gospodo, ja bih sve učinio da mogu vratiti vrijeme koje je bilo da se ovo nije učinilo što sam ja učinio. Ali, pošto je to nemoguće, ostaje mi da se iskreno kajem za ovo što sam učinio. Mogu reći, da dodam ovome: nisam želio na ovoj raspravi da dovodim svoju rodbinu ili prijatelje da govore lepe stvari o meni, jer nisam želio da s tim još više ne zadajem bol žrtvama, kao i porodicama žrtava, i kao pijatetu poginulih.”
“Nadam se da će ovo moje iskreno kajanje, koje najbolje ja osjećam, pomoći da do ovoga više ne dođe. I želio bih da poručim da je nesrećan svaki narod koji doživi rat i najteže je tim ljudima koji to prožive, kojima je nanesen bol, porodicama kojima je nanesen bol. Ja mogu da poručim da ne bih želio da iko uradi ovako kao ja i, prema tome, samo mogu reći da nije samo zatvor kazna nego je teže živjeti sa osjećajem krivice u sebi. Hvala vam, poštovana sudijo, gospodo, što ste mi dozvolili da ovo kažem.”
Češić je priznao da je u logoru prisilio dva brata muslimanske veroispovesti da se pred ostalim zatvorenicima prvo tuku, a onda i vrše seksualne radnje jedan nad drugim.
Kako se ukazuje na sajtu www.icty.org, Češić je sarađivao sa Tužilaštvom Haškog tribunala i svedočio u drugim sudskim postupcima.
Beogradski mediji su prošle godine izvestili da je Češić osumnjičen da je bacio ručnu bombu na kuću koju je kupila i u koju je trebalo da se useli njegova bivša supruga Jelena Radišić. Njih dvoje su se venčali u Okružnom zatvoru u Beogradu 2002. godine, samo nekoliko dana pre nego što je poslat u Hag.
Češić je na slobodi od 2014. godine
Ranko Češić je prevremeno pušten na slobodu 2014. godine. Tadašnji predsednik Haškog tribunala Teodor Meron odobrio je njegovo puštanje nakon odsluženja dve trećine kazne.
“Iako su zločini za koje je Češić osuđen iznimno teški, činjenica da je odslužio preko dve trećine kazne, da pokazuje znakove rehabilitacije, a sarađivao je i sa Tužilaštvom Tribunala”, naveo je tada Meron.
Dodao je da se Češić “ugodno i prijateljski” ponašao tokom boravka u zatvoru, te da je iskazao kajanje za učešće u zločinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.