Rašković Ivić: Neka pusti Srbe da se u miru sami brane

Po dolasku u Srbiju, Kapetan Dragan je dao niz intervjua brojnim medijima, pohvalio se da se čuo sa bivšim saborcima, pojedinim ministrima u Vladi Srbije, kao i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Najavio je i moguće učešće na predstojećim parlamentarnim izborima.

Povratak u Australiju čiji je državljanin i koja ga je izručila Hrvatskoj, izgleda ne planira.

Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić, u izjavi za Danas, poručuje da Vasiljkoviću to nije pametna ideja.

„Savetovala bih Kapetanu Draganu da smisao života nađe u nečemu drugom, a ne u politici. Ne možete nemati nikakvu političku ideju i baviti se politikom. Ulazak u politiku zbog odbrane srpstva u vremenu mira, čini mi se besmislenim“, naglašava Rašković Ivić. Ona smatra da je Kapetan Dragan „platio visoku cenu“ učešća u ratu i da je bolje da „na tome ostane“.

„Uključivanje u politiku i to u poodmaklim godinama, bez jasne ideologije, a s očiglednim koketiranjem s vlasti, izgleda kao da želi da naplati svoje stradanje u zatvoru. I najava angažmana u doba epidemije deluje kao pozicioniranje „na mala vrata“. Najbolje će biti da Kapetan Dragan pusti Srbe da se u miru sami brane. A on da uživa u slobodi“, poručuje Rašković Ivić.

Sonja Biserko, osnivačica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji primećuje da Kapetan Dragan, ni posle trinaest godina provedenih u hrvatskom zatvoru zbog zločina počinjenih u Kninu i Glini, nije izgubio na popularnosti.

„Dočekali su ga grafiti sa njegovim likom. Nije mu organizovan doček zbog vanrednog stanja. Međutim, mediji, pogotovo prodržavni su ga dočekali kao žrtvu i simbol srpskog otpora u Hrvatskoj, koji je navodno odležao kaznu bez ijednog dokaza“, izjavila je Biserko za Danas.

Prema njenom mišljenju, to što su ratni zločinci koji su nakon odsluženih kazni u Srbiji našli utočište i topao prijem „jasno ukazuje na aktivnu politiku poricanja“.

„Glorifikuje se njihova žrtva za „srpsku stvar“, dobijaju medijski i javni prostor u kome ne samo da poriču svoja „dela“ već nastavljaju sa retorikom kojom je i počeo rat devedesetih. Kada je reč o Hrvatskoj, ona je fiksirana za Drugi svetski rat i Jasenovac, čime se u suštini rat devedesetih percepira kao pravedna osveta. Kapetan Dragan nije propustio priliku da u svojim prvim nastupima podseti na to“, kaže Biserko.

Primećuje da Kapetan Dragan nije prvi ratni zločinac koji je najavio aktivno učešće u politici sa željom da postane član parlamenta, te da je najavio odbranu Srba koji su „po zatvorima zbog greha rođenja“ i autobiografsku knjigu „Grehom rođenja“.

„To su uradili skoro svi ratni zločinci počev od Biljane Plavšić, Radovana Karadžića, Veselina Šljivančanina…Njihovi iskazi se uklapaju u narativ koji oblikuje akademska zajednica i kojom se Srbija trajno distancira od regiona. Međutim, ne treba izgubiti iz vida da i druga strana odnosno žrtve srpske agresije grade jaku i istrajnu kulturu sećanja. Bez pokretanja procesa osvešćenja Srbija nema perspektivu. Njeno okretanje leđa Evropi i uzimanje strane Kine i Rusije delom su rezultat nespremnosti da se uhvati u koštac sa demonima prošlosti“, zaključuje Biserko.