Žalbeno veće Haškog tribunala bi u narednih šest meseci trebalo da zakaže raspravu u vezi sa prvostepenom, oslobađajućom presudom Vojislava Šešelja.
Međutim, biće interesantno pratiti na koji način će teći rasprava pred Većem, s obzirom na to da Šešelj neće da ide Hag, niti želi da ga bilo ko drugi brani. Taj pretres će biti svojevrstan presedan u međunarodnom pravu – kaže za Danas advokat Novak Lukić, koji je pred Haškim tribunalom zastupao generala Momčila Perišića. On dodaje da je u ovom procesu sve moguće – prvostepena presuda može biti potvrđena, ali i odbačena ukoliko Apelaciono veće tako odluči.
– Postoji mogućnost da oslobađajuća presuda bude preinačena, čak i bez novih dokaza. U Haškom tribunalu je bilo više slučajeva promena prvostepenih presuda. U žalbenom postupku nije potrebno da se pojave nove činjenice, već se preispituje da li je prvostepena presuda doneta u skladu sa pravilima i propisima – napominje Lukić.
Vojislav Šešelj je juče ponovio da ga nikakva žalba ili odluka Haškog tribunala više ne interesuju.
– Više me ne interesuje. Ja se tamo ne vraćam, rekao je lider radikala ocenjujući da su haški tužioci uložili žalbu „kako bi destimulisali i odvratili građane Srbije“ da glasaju za njega na predsedničkim izborima.
Podsetimo, Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od sudija Apelacionog veća da poništi oslobađajuću presudu lideru Srpske radikalne stranke i osudi ga za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. godine. Tužioci Tribunala naveli su da je oslobađajuća presuda lidera radikala „neobrazložena“ i „nerazumna“, te da bi „dozvoliti da pogrešni nalazi o oslobađanju opstanu bilo uvreda za žrtve zločina i u opasnost bi dovelo integritet Haškog tribunala“.
Lider radikala je na žalbu tužilaštva odgovorio na neformalan način – pismom. Međutim, tužioci tvrde da se Šešelj u pismu nije uopšte bavio tvrdnjama iz žalbe, već je „izložio neosnovane prigovore na formu tužiočeve žalbe“.
Prvobitnu žalbu Tužilaštvo je uložilo u julu prošle godine, tražeći da oslobađajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude osuđen na 28 godina zatvora. U novoj žalbi Tužilaštvo je tražilo ponovno suđenje „zbog procesnih i pravnih nepravilnosti“ koje su dovele do oslobađajuće presude. Lider radikala je u novembru 2014. pušten na privremenu slobodu iz zdravstvenih razloga, a oslobađajuća presuda doneta je 31. marta prošle godine. Za dalji proces zadužen je Mehanizam za krivične sudove u Hagu, kao pravni naslednik Haškog tribunala. Na čelu Mehanizma je američki sudija Teodor Meron.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.