Rat u Hrvatskoj svodi se na „Oluju“

Detaljno se govori o srpskim žrtvama, dok su žrtve drugih naroda samo brojke. Svaka rečenica u vezi sa ratovima iz devedesetih može da bude „minsko polje“, zbog čega su autori udžbenika pod strogom cenzurom izdavačkih kuća. Ovo su samo su neki od zaključaka onlajn diskusije Fonda za humanitarno pravo „Ratovi 1990-ih u nastavi istorije“.

Aleksandar Todosijević, nastavnik istorije i predsednik Udruženja za društvenu istoriju – EUROCLIO, govorio je o tome kako će u Srbiji od sledeće školske godine stupiti na snagu novi plan i program nastave i učenja za završne razrede, u kojem su uzete u obzir zamerke i sugestije nastavnika.

„Ovaj plan je drugačiji jer je sadržaj zamenjen ishodima. Ne propisuje nastavniku šta mora da radi, već mu daje potpunu autonomiju rada da prema svojim merilima organizuje proces učenja „, objasnio je Todosijević.

Kako je naglasio, svaka rečenica u vezi sa ratovima iz devedesetih može da bude „minsko polje“, zbog čega su autori udžbenika pod strogom cenzurom izdavačkih kuća.

– Akcenat se stavlja na „Oluju“ i NATO bombardovanje, na stradanje Srba, dok su žrtve drugih naroda zanemarene – naveo je Todosijević. Kako je ukazao, izostao je pravilno definisan termin genocida, etničkog čišćenja, čak i holokausta. Rodoljub Jovanović, psiholog i doktorand na Univerzitetu Deusto u Bilbau, bavio se analizom srednjoškolskih udžbenika istorije u Srbiji, te je naveo da se nasilje u udžbenicima objašnjava kao logična posledica nacionalizama, koji su se, kao se navodi, „pojavili“, „razbuktali“ devedesetih.

– Rat na Kosovu se svodi na NATO bombardovanje, a rat u Hrvatskoj na „Bljesak“ i „Oluju“. Antiratne inicijative i organizacije se ne pominju, te se kod učenika stvara homogenost u korišćenju nasilja i učešću u ratovima, koji se kvalifikuju kao etnički ili religijski. Počinioci zločina se identifikuju ako su sa druge strane, a ako su sa naše strane onda se zločin „desio“ i ne govori se ko ih je počinio. Detaljno se govori o srpskim žrtvama, dok su žrtve drugih naroda samo brojke – istakao je Jovanović.

Na pitanje moderatorke diskusije Jelene Đureinović iz FHP o tome kakva je situacija na postjugoslovenskom prostoru kada je u pitanju poučavanje o raspadu Jugoslavije i ratovima iz devedesetih, Jovanović je odgovorio da se u udžbenicima ističe samoviktimizacija, optuživanje drugih…

Srebrenica

Rodoljub Jovanović je objasnio da se neke presude Haškog tribunala pominju u srednjoškolskim udžbenicima istorije novijeg datuma.

Kako je ukazao, jedan od udžbenika govori o Srebrenici kao o ratnom zločinu, masakru i tome kako Međunarodni sud pravde nije našao da je Srbija imala bilo kakve veze sa tim zločinom.