Ratni zločinac Šešelj opet kuca na vrata Hrtkovčana

Prošle godine, neposredno nakon što ga je Haški tribunal osudio zbog progona i zločina nad meštanima tog malog mesta u Vojvodini, država Srbija, njene institucije, od predsednika države, preko Ministarstva unutrašnjih poslova, dozvolili su mu da sa svojim „vatrenim“ pristalicama dođe nadomak Hrtkovaca, u Jarak, održi pred stotinu svojih pristalica govor pun mržnje prema građanima naše zemlje hrvatske nacionalnosti, i to onima koji su neposredno, na sopstvenoj koži, osetili udare njegove ratno zločinačke i huškačke ruke, tokom devedesetih.

Naime, mesec dana od kada je Žalbeno veće zaključilo da je Šešelj kriv za progon, deportaciju i podsticanje deportacije Hrvata iz Vojvodine, lider radikala se na dvedesetšestogodišnjicu od zapaljivog, mračnog, i za mnoge Hrvate presudnog dana, vratio u Hrtkovce, kako bi meštanima saopštio da bi sve opet isto uradio.

Da nesrećni slučaj bude još tragičniji u odnosu na prošlu godinu, radikali će ovog 4. maja slobodno moći u Hrtkovce na Otadžbinski kongres na kom će glasati o predsedniku. Događaj će se organizovati u kući Vojislava Šešelja, koju je kupio u međuvremenu, a na kojoj je neonskim svetlima istaknuto „Kuća Vojislava Šešelja“.

– Da li će Vojislav Šešelj i dalje zastrašivati i maltretirati građane Hrtkovaca zavisi isključivo od toga da li će mu Aleksandar Vučić to dozvoliti. Podsetiću vas da je prošle godine 6. maja, kada je na godišnjicu govora zbog kog je osuđen za progon Hrvata iz Hrtkovaca najavljivao veliki miting u Hrtkovcima, policija imala nalog da propusti njega i ostale funkcionere Srpske napredne stranke, a da zabrani prolaz narodnim poslanicima Balši Božoviću, Tomislavu Žigmanovu i meni. Tako da je to pitanje na koje odgovor treba da daju isključivo Aleksandar Vučić i Nebojša Stefanović, a ne ja, pa čak ni Vojislav Šešelj – ocenjuje za Danas Aleksandra Jerkov, poslanica Demokratske stranke, kojoj je pre nedelju dana lider radikala ponovo, ko zna koji put u nizu, otvoreno pretio nasiljem, jer ga je nazvala osuđenim ratnim zločincem.

Sagovornica Danasa naglašava da sve što Šešelj radi, sve mu je i dozvoljeno.

– Pravio je i prošle godine miting tamo na godišnjicu svog zločina, kupio je kuću tamo, maltretira i zastrašuje građane Hrtkovaca, a sve zbog toga što ima podršku i dozvolu režima Aleksandra Vučića, inače bi ga neko zaustavio u tome što radi. Vučiću je važniji Šešelj od građana Srbije, i to je na ovom slučaju očiglednije nego ikada – zaključuje Aleksandra Jerkov za Danas.

„U maju 1992, Vojislav Šešelj je došao u Vojvodinu i susreo se sa svojim saradnicima iz SRS-a. Vojislav Šešelj je naložio svojim saradnicima da se obrate nesrbima te im prete smrću ukoliko ne napuste to područje. Dana 6. maja 1992. Vojislav Šešelj je održao govor u selu Hrtkovci, u Vojvodini, pozivajući na proterivanje Hrvata sa tog područja i čitao spisak pojedinih hrvatskih stanovnika koji bi trebalo da odu u Hrvatsku. Kao rezultat ovog govora, brojni hrvatski stanovnici odlučili su da napuste Hrtkovce. Nakon ovog govora, pristalice i saradnici optuženog, uključujući članove SRS i SČP (Srpska radikalna stranka/ Srpski četnički pokret), započeli su kampanju etničkog čišćenja usmerenu na nesrbe, posebno Hrvate u Hrtkovcima. Tokom naredna tri meseca, mnogi nesrbi su bili zlostavljani, pretilo im se smrću i zastrašivalo, prisiljavajući ih da napuste to područje. Domovi Hrvata su opljačkani i okupirani od strane Srba. Srpske porodice koje su raseljene iz drugih delova bivše Jugoslavije često su zauzimale domove onih koji su bili prisiljeni da ih napuste“, navodi se u optužnici protiv Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu, na osnovu koje je i osuđen.

Tačno 450 porodica primorano da napusti domove

Prema podacima nevladinih organizacija, početkom devedesetih oko 450 porodica bilo je primorano da napuste svoje kuće i odsele se u Hrvatsku. Haški tribunal je na suđenju priložio listu od 722 imena Hrvata proteranih iz Hrtkovaca. Prema svedočenju meštana, pretilo se i telefonom, licem u lice, slale poruke zaklanim psima, noževima zabodenim u vrata. Meštanin Mijat Štefanac pronađen je mrtav u ataru između Hrtkovaca i Nikinaca. Proterivanje Hrvata nije se odvijalo samo u Hrtkovcima, već i u Slankamenu, Golubincima, Kukujevcima i drugim mestima u Sremu i u jugozapadnoj Bačkoj, a procenjuje se da je tada ubijeno 25 Hrvata. Mesna vlast na čelu sa Ostojom Sibinčićem promenila je u jednom momentu naziv sela u „Srbislavci“.