Republičko tužilaštvo tužilo Poverenika 15 puta

Kako ukazuje, jedna tužba je odmah odbačena, a „ostale, dugo, za praksu Upravnog suda, neobično dugo, čekaju na odlučivanje“.

– U poslednje vreme, međutim, u kratkom razmaku, pet tužbi je uvaženo, rešenja Poverenika su poništena i vraćena na ponovni postupak, ukazuje Šabić i objašnjava da je zakonski razlog zbog kojih Republičko javno tužilaštvo može podići ove tužbe – povređen zakon na štetu javnog interesa.

– Međutim, ni u jednoj od presuda kojima su tužbe usvojene ne može se videti koju to konkretno odredbu kog zakona je Poverenik svojim rešenjem navodno povredio, a još manje kako je to „ugrozio javni interes“. A ako sud smatra da je tako, zar ne bi bilo logično da to, ne samo eksplicitno kaže, nego i da sam donese odluku i odbije zahtev javnost umesto da je vraća Povereniku na ponovni postupak. Inače, u svim slučajevima gde je ponovo odlučivao Poverenik je ponovio istu odluku, dodatno je obrazloživši. Ne vidim nijedan razlog koji bi govorio protiv toga. Naime, već s formalnopravne strane, ni u jednom do pomenutih postupaka nisu bili ispunjeni uslovi da se informacije uskrate javnosti, da budu „tajne“. One nisu klasifikovane kao tajne na način i pod uslovima i po postupku koji predviđa Zakon o tajnosti podataka, naglašava Šabić.

Prema njegovim rečima, već tu bi morala da prestane svaka priča o „tajnama“, jer „ako nisu ispunjene formalne, minimalne pretpostavke, upuštanje u raspravu o suštini trebalo bi da je bespredmetno“.

Ali, i suštinski nema uslova za uskraćivanje informacija javnosti. Naime, da bi neka informacija mogla biti klasifikovana kao „strogo poverljiva“ morala bi biti takva da njeno predočavanje javnosti „teško ugrožava interese Srbije“. A za zaključak da 20 godina star profesionalni podatak koji se tiče službovanja u danas nepostojećoj jedinici, nepostojeće vojske, nepostojeće države može biti takav, zaista nema nikakvog osnova. Dodao bih da je čak i sa stanovišta lica o kojima se radi prikrivanje ovih podataka može biti kontraproduktivno. Neki od tih ljudi su mi to čak lično potvrdili u neposrednom razgovoru. Naime, to što postoji nekakva sumnja da je neki oficir počinio zločin, ne znači da je to i zaista tako. U takvim okolnostima država svojih službenicima duguje pomoć, stručnu, logističku, materijalnu, da se ta sumnja otkloni. Prikrivanje informacija o njima, nije nikakva pomoć, ona će mnogo pre pojačavati sumnju, ističe Šabić.

Na pitanje da li je doneta presuda po tužbi Republičkog tužilaštva protiv Poverenika „radi poništenja“ rešenja iz marta prošle godine kojim je Ministarstvu odbrane naloženo da bez odlaganja dostavi Fondu za humanitarno pravo kopije dokumenata iz kojih se može saznati kada je Goran Jeftović imenovan na mesto štapskog oficira Prištinskog korpusa VJ tokom sukoba na Kosovu 1999, do kada se nalazio na tom mestu i koji je imao čin, Šabić odgovara da je presuda doneta početkom ove godine i da je njome ukinuto rešenje i vraćeno na ponovni postupak.

– Poverenik je, kao što rekoh, ponovio nalog, dodatno obrazložen. Nedavno je stigla nova tužba republičkog javnog tužioca na koju je Poverenik dao odgovor. Videćemo kakva će ovaj put biti odluka suda, kaže Rodoljub Šabić za naš list.

Ministarstvo odbrane i dalje ne dostavlja podatke o Mićunoviću

Iako je tužba Republičkog javnog tužilaštva protiv Poverenika zbog odluke (od 14. marta 2016) da Ministarstvo odbrane dostavi informacije Fondu za humanitarno pravo o Nikoli Mićunoviću, nekadašnjem komandantu 113. vojnoteritorijalnog odreda Đakovica za koga se sumnja da je bio upleten u ratne zločine na Kosovu, odbačena još pre godinu i po dana, Ministarstvo odbrane još nije postupilo po rešenju Poverenika, iako je ono, kako naglašava Rodoljub Šabić za naš list, po zakonu, konačno, obavezujuće i izvršno.

Podsetimo, za Mićunovićem je raspisana Interpolova poternica, a Haški tribunal je u presudi u predmetu „Đorđević“ utvrdio da je Mićunović sa svojim snagama učestvovao u prisilnom proterivanju Albanaca iz sela opštine Đakovica (Guska, Korenica, Deva, Babaj Boks) krajem marta 1999.