Sestre po miru, liker od aronije i kolačići u obliku srca

Žrtve genocida i najgorih zločina koje su počinile snage Republike Srpske i srpske paravojne jedinice tokom ratova devedesetih, njih oko 80, uglavnom iz Srebrenice, stiglo je u petak u jednodnevnu posetu nevladinoj organizaciji Žene u crnom.

Iako su ostale bez dece, bez muževa, bez očeva, bez bliže i dalje rodbine, bez prava na srećan život, svojim „sestrama po miru“ donele su poklone, a Srbiji poruku da prošlost nikada neće zaboraviti, da se nadaju da će Srbi i Srpkinje shvatiti šta je učinjeno u njihovo ime, da će svi oni koji su počinili genocid i zločine odgovarati, ali i da je važan život koji je pred njima i da je bitno da ga „provedemo u zdravlju, ljubavi i međusobnom poštovanju“.

I pored odlične organizacije, njihov put u Beograd nije prošao bez prepreka. Na granici su provele više od dva sata, a dve žene su vraćene u Srebrenicu, jer navodno nisu imale odgovarajuća putna dokumenta. Ipak, sa predstavnicama Žena u crnom dočekao ih je i sunčan dan u Beogradu, a one vidno uzbuđene, iako umorne od puta, pričljivo su prepešačile od autobuske stanice do „Magacina“ u Ulici Kraljevića Marka, gde ih je sačekalo osveženje.

Priča se odmah prenela i u prostorijama „Magacina“, aplauzi sa obe strane nakon reči dobrodošlice, prepričavanje puta… Kada su se smestile, Staša Zajović im je poručila da je Ženama u crnom „puno srce“ što su došle u Beograd.

– Drage sestre po miru, mi nemamo šta da se mirimo, pošto se nismo nikad ni svađale, a neka se mire političari. Nemamo načina da vam se zahvalimo. Verovatno niste znale da je u ovom gradu, kada su se vama dešavali najstrašniji zločini, bilo osoba koje su želele da se ti zločini i genocid osude i da se izgradi saosećanje prema vama – navela je Zajović, a usledili su uzvici: „Znale smo“. Hvala što ste nas oslobodile velike sramote, dodala je Zajović, „ali odgovornosti nas nikada nećete osloboditi“.

– Nikada prošlost ne smemo i nećemo zaboraviti. Hvala vam na vašoj ogromnoj hrabrosti što ste nam došle u posetu, u državu koja vam je nanela najveće zlo. To je naš ogroman teret i hvala vam što ste nam pomogle da povratimo dostojanstvo i ljudskost. Toliko vam je zla naneto da vam se divim kako možete u ovaj grad da dođete – poručila je gošćama Zajović.

I Violeta Đikanović iz Žena u crnom im je poželela dobrodošlicu, a potom ispričala kako joj se svake godine kada dođe u Srebrenicu žene zahvale, „a ja se još gore osećam i kažem hvala vama što ste nas primile, jer znam odakle dolazim i ko je sve to u moje ime činio iako se s tim nisam slagala“.

Dolazak u Beograd pomogla je doktorka Branka Antić Štauber iz tuzlanskog Udruženja „Snaga žene“. Pozdravljajući Stašu Zajović i ostale aktivistkinje i aktiviste Žena u crnom, istakla je da je „Beograd grad koji nas sve veže za zajedničku državu, i vrlo dobra zajednička iskustva, i mi na tim temeljima pokušavamo ponovo da izgradimo mir“.

– Prošlost je važna, ali život koji je pred nama je, takođe, važan i bitno je da ga provedemo u zdravlju, ljubavi i međusobnom poštovanju – rekla je doktorka Branka, kako je sve žene od milošti zovu i dodala da žene Srebrenice upućuju ne samo susednim državama, nego celom svetu poruku mira, „jer znaju da su deca deca, čovek čovek. Ukazala je da je glavna ideja Udruženja „Snaga žene“ da se pronađe način na koji se mogu prevazići traume.

– Naša tema je kako da vratimo ljubav u naša srca, jer mržnja najviše zla donosi onom koji je nosi u srcu. Mi smo mir, mi smo ljubav i želja da budemo svi zajedno zagrljeni protiv nasilnih konflikta, nerazumevanja… Jednostavno, želimo zdravlje – naglasila je doktorka Branka, na odobravanje svih žena, a potom Staši Zajović poklonila čajeve od lavande, aronije i nevena koje prave žene žrtve rata, kao i aromaterapijske jastučiće, ali i liker i sok od aronije. Sve je proizvedeno u Srebrenici, u sklopu radne terapije po modelu rehabilitacije.

– Vratile smo ljubav u naša srca, a isterale strah – rekla je doktorka Branka, a potom se čulo: „Tako je“. Onda su Žene u crnom podelile kolačiće u obliku srca svojim gošćama, na kojima su ispisane razne poruke, poput: „Zahtevamo odgovornost za zločine počinjene u naše ime“. Pre posluženja i odlaska u obilazak Beograda, pogledale su kratak dokumentarac o aktivnostima Žena u crnom. Zbog teških scena neke su zaplakale, nekima je trebalo vazduha… Žene iz Srebrenice i Beograda druženje su nastavile na Kalemegdanu i u Zemunu po prelepom prolećnom danu.

„Da su izgubili svoju decu, ne bi tako govorili“

Jedna od žena iz Srebrenice pitala je Stašu Zajović da li se posle ovoliko godina „išta nabolje promenilo, mislim na miroljublje, u Srbiji, da li se narod osvjestio o svemu tome što se desilo?“ Zajović je odgovorila da je bilo perioda kada su mislile da će doći do raskida sa zločinima koje je srpski režim počinio. „Međutim, tragično je da nijedna vlast, osim Đinđićeve, nije nikada jasno i glasno preuzela odgovornost. Otkako je ova vlast došla, situacija je još teža. Samo 10 odsto ljudi u Srbiji veruje da je počinjen genocid, to je ogromna nepravda. Ali, ima grupa grđana i građanki u Srbiji koja uprkos odmazdama i pretnjama i kaznama nikada nije odustala da govori o onome što se desilo u Srebrenici. To je velika i svetla tačka. Ali na nivou države toga nema, kao i kod mladih, koji nažalost slave zločine i zločince. Sve je manja nada da će Srbija usvojiti rezoluciju o genocidu u Srebrenici, a u udžbenike staviti istinu o onome šta se desilo“, rekla je Zajović, a neka od žena iz Srebrenice je dodala: „Da su izgubili svoju decu, ne bi tako govorili“, dok je druga povikala: „Hajde malo o svetlim stvarima, nemojte samo o problemima“.

Ovaj dodatak objavljen je uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dodatka je isključiva odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stav Evropske unije.