Silovatelj, ubica, nasilnik

Zašto neverovatno? Zato što je tempo suđenja za ratne zločine u Srbiji sve samo ne brz. Zbog toga treba pohvaliti sudska veća koja su sudila u ova tri predmeta. Dva od ova tri suđenja počela su u aprilu, odnosno decembru prošle godine i već su izrečene prvostepene presude.

Dakle, tri zločinca su dobila ukupno 25 godina zatvora. Prvo je Nikola Vida Lujić 19. septembra osuđen na osam godina zatvora. Suđenje ovom zločincu bilo je mučno najviše za žrtvu koju je silovao, ali i za nas ostale u sudnici. NJegovo neurotično, bezobrazno i nekulturno ponašanje tokom glavnih pretresa je za svaku osudu. Toliko je bezobziran da se nije pojavio na izricanju presude. Prazna je bila optuženička klupa prohladne sudnice 1, dok je predsedavajući većem čitao presudu. Samo nas četvoro je sedelo u publici.

Dobio je osam godina zatvora jer je više puta silovao Š. A. 1992. u Brčkom. Prvo ju je odveo u kupatilo, uhvatio za glavu, oborio u klečeći položaj i svojim polnim organom nasilno izvršio nad njom oralnu obljubu. Nakon toga ju je silovao vaginalno. Dok je pokušavala da se umije, on je svojim polnim organom pokušao da prodre u njen analni otvor. Potom ju je odveo u spavaću sobu i opet silovao. Da sam neka sila, zatvorila bih ga zauvek u neki od najgorih zatvora.

Suđenje Daliboru Maksimoviću počelo je 29. juna 2016. godine. Na 15 godina zatvora osuđen je 23. septembra ove godine ubog ubistva četiri bošnjačka civila i silovanje jedne žene 1992. godine. Maksimović je, zajedno sa još nekoliko nepoznatih pripadnika VRS, odveo iza jednog parkiranog šlepera Salkić Husu, Salkić Nezira i Salkić Omera gde su i ubijeni. Dok je Salkić Huso još davao znake života, Maksimović mu je prišao i nožem ga preklao. Istog dana ubio je i Šaćirović Muju, dok je jednu žensku osobu odveo u svoju kuću i silovao je, više puta, tokom noći.

Na izricanje presude Maksimović je došao u bordo košulji i farmerkama. Nije pokazao nikakvu reakciju kada je sudija Vladimir Duruz pročitao da je osuđen na 15 godina zatvora. Ovaj krupni, mrki zločinac je trenutno optužen i za još neka ubistva, a već je i osuđivan. On je očito zlo ljudskog roda, a sve ove godine bio je slobodan, tu među nama.

Željko Budimir je treći zločinac osuđen u samo nekoliko dana. On je dobio znatno manju kaznu – samo dve godine zatvora. Sud je, naime, utvrdio da je Budimir izvršio krivično delo u saizvršilaštvu. Dakle, iako je bio optužen da je učestvovao u ubistvu Fatime Strkonjić i Fate Koljić, sudsko veće je utvrdilo da to tužilaštvo nije uspelo da dokaže. Zbog toga ga je osudilo za mučenje Ale Strkonjića i pljačku, ali ne i za svirepo ubistvo njegove supruge i tašte.

Ni kod Budimira nikakve reakcije nije bilo dok je slušao presudu. Led ledeni. Sem što je brisao znoja sa lica. Verujem da se znojio od vrućine, ne od griže savesti. Krupan je, a sedeo je u sudnici sve vreme obučen u jaknu.

Ne zaboravite da su ova trojica vaše komšije, možda kolege, da kupuju u istim radnjama, da su nekad blizu vaše dece, a godinama slobodno šetaju tu, baš, pored vas. Ubili su, silovali, tukli i pljačkali. Mislite li da je dovoljno 25 godina zatvora? Mislite li da će posle žalbenog postupka biti i tih 25 godina zatvora? Poznavajući kako srpski sistem štiti srpske ubice, silovatelje i nasilnike iz ratova devedesetih, nisam baš sigurna.

Tako je nedavno Ranka Tomić, osuđena prvostepenom presudom na pet godina zatvora zbog zverskog ubistva Karmen Kamenčić, posle apelacije dobila samo tri godine zatvora. Pazite dobro šta je uradila – Tomić je 1992. u Bosanskoj Krupi, zajedno s drugim pripadnicama „Fronta žena Petrovac“, zlostavljala i mučila ranjenu Karmen, tako što su je terale da se skine gola, odsekle joj kosu i urezale krst, tukle je štapovima… Naterale su je da iskopa sebi grob, da bi je Veselko Đukić – nikad osuđivan za taj zločin jer je u to vreme bio maloletan – ubio hicima iz automatske puške.

Zločinci su među nama, imajte to u vidu.