Srbija da ukloni sa funkcija kreatore ratnih događanja

Zbog toga nemam nikakvu nadu da će oni odgovarati. Objektivni domaći i međunarodni monitori su ukazivali da ta suđenja nisu ispunila minimalne standarde fer i poštenih suđenja. Upravo ti nosioci sudsko-tužilaških funkcija ne čine čast pravosudnom sistemu Srbije, države koja pretenduje da postane deo Evropske unije. Ako ne mogu da protiv njih pokrenu krivičnu odgovornost zbog zakonske nemogućnosti, proteka vremena i zastarelog krivičnog gonjenja, organi Republike Srbije bi mogli bar da ih razreše funkcija – ističe u razgovoru za Danas advokat iz Đakovice Teki Bokši (Bokshi), koji je zastupao kosovske Albance pred srpskim pravosudnim organima.

O ovim suđenjima Fond za humanitarno pravo (FHP) nedavno je objavio izveštaj „Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998-2000. godine“, na čijem je predstavljanju, između ostalih, govorio i advokat Bokši.

* Opišite nam kako su izgledala ta suđenja.

– Najveći deo suđenja su obavljena na brzinu, retko na jeziku optuženih, optužbe nisu bile identične, uglavnom se radilo o terorizmu iz Krivičnog zakonika SRJ. Suđenja su se najčešće zasnivala na postupcima istrage, jer svedoci nisu bili dostupni. Pojedini procesi su se zasnivali na tzv. „parafinskoj rukavici“, odnosno na prisustvu nitrita na rukama, a to je kao dokaz apsolutno neuverljivo. Sudije i tužioci su obavljali „patriotsku dužnost“, uz retke izuzetke. Ja sam sa ekipom advokata FHP-a branio grupu od 145 lica iz Đakovice, koji su tokom NATO bombardovanja pokupljeni iz kuća, odvojeni od žena i dece. Svi su osuđeni, izuzev dvojice protiv kojih se vodio izdvojen postupak, pošto su se nalazili u zatvorskoj bolnici. Osuđena su, dakle, 143 lica i to na ukupno 1.632 godine, od po sedam do 13 godina. Prilikom objavljivanja presude predsednik veća Goran Petronijević je rekao da se ovde radi o kolektivnoj odgovornosti. Presuda se uglavnom zasnivala na dokazu „parafinskih rukavica“. Sva navedena lica su izdržala po 715 dana zatvora, u izuzetno teškim uslovima i skoro čitavo vreme bili su zlostavljani. Na kraju, 2011. viši tužilac u Leskovcu odustao je od gonjenja, jer je presuda izmeštenog Okružnog suda Peć u Leskovcu ukinuta od strane Vrhovnog suda Srbije u aprilu 2002. No, bilo je slučajeva da je Vrhovni sud Srbije potvrdio osuđujuće presude zasnivajući svoje odluke uglavnom na „parafinskim rukavicama“.

* Zbog toga što ste bili deo tih suđenja, kidnapovani ste?

– Otet sam 3. decembra 1999. na putu Sremska Mitrovica – Beograd, kod Dobanovaca, i držan u privatnom zatvoru dve sedmice, sve dok moja porodica nije sakupila 100.000 tadašnjih maraka za moj otkup. Novac je na graničnom prelazu Merdare preuzeo Tomislav Stojković, tada advokat, danas sudija Ustavnog suda Srbije. To su zabeležile kamere UNMIK policije i KFOR-a. Inače, otmičari su nam se legitimisali pokazujući policijske isprave. Potom su me nasilno odvojili od kolega, ugurali u policijsko vozilo i, vezanog lisicama, odvezli do Beograda. U jednoj garsonjeri na Novom Beogradu držali su me 13 dana, vezivali za radijator i maltretirali.

* Šta očekujete od specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva Kosova, ili kako se u Srbiji kaže Specijalnog suda za zločine OVK?

– Neefikasnost kosovskog pravosudnog sistema i neefikasnost pravosudnog sistema, ranije UNMIK-a, kasnije Euleksa, podstaklo je međunarodne institucije da nametnu Kosovu obrazovanje posebnih odeljenja – Veća tužilaštva Kosova, Prvostepenog suda Kosova, Apelacionog suda Kosova, Vrhovnog suda, Ustavnog suda Kosova, Ombudsmana Kosova, koji su obrazovani na osnovu kosovskog zakona, a na koja Kosovo nema baš nikakav uticaj, iako se u članu 1 tog zakona navodi da su ta veća u okviru kosovskog pravosudnog sistema. Ove institucije se, dakle, obrazuju van Kosova. Tako je parlament Kosova doneo Zakon br. 05/L -053 o specijalizovanim većima i specijalizovanom tužilaštvu, objavljen u „Službenom listu Republike Kosovo“, 31. avgusta 2015. U postupku donošenja ovog zakona, po mom sudu, Parlament Kosova je delovao kao mašina za glasanje, po sistemu uzmi ili ostavi, imajući u vidu snažan pritisak međunarodne zajednice. Nisam siguran, ali u istoriji se nije nikada desilo da jedna država obrazuje sud svojim zakonom, a da u njemu ne učestvuje, s obzirom na to da neće imati svoje sudije i tužioce. Takođe, na Kosovu će biti otvorena samo jedna kancelarija, mislim za tehničke poslove.

* A da li znate protiv koga će biti podignute optužnice?

– Još nema pouzdanih informacija, samo nagađanja.

* Postoje tvrdnje da su neki od najodgovornijih za ratne zločine sada na visokim funkcijama u vladajućoj stranci u Srbiji? Kako to komentarišete?

– U Srbiji bi definitivno trebalo doneti i sprovesti nacionalni program otklanjanja sa funkcija onih lica koja su učestvovala u kreiranju i sprovođenju ratnih događanja, pogotovo lica koja su bila u političkim, vojnim, policijskim i pravosudnim funkcijama, kao i sva lica koja su procesuirala procese, koji proističu od ratnih događanja u bivšoj SRJ.

* Kako gledate na trenutno stanje u regionu kada je reč o ratnim zločinima?

– Izuzetno će velika nepravda biti počinjena, pogotovo za oštećene, ako se ne procesuiraju barem teži zločini. Upoznat sam, primera radi, da je istraga za ubistvo albanskih zatvorenika od strane snaga bezbednosti Republike Srbije u zatvoru Dubrava odavno okončana. No, taj postupak nikako da krene. Mislim da nema političke volje da se procesuiraju izvršioci tog strašnog zločina.

* Praktično su na vlasti oni koji su učestvovali u ratovima ili ih zagovarali. Da li bi, prema vašem mišljenju, situacija bila drugačija da oni nisu na vlasti?

– Sigurno bi bilo drugačije. Ali oni koji su ratovima učestvovali ili su ih zagovarali još uvek su jaki, snažni. Sada ta lica su i ekonomski jaka i snažna.

Balkanski paradoks

* FHP godinama unazad ističe da je aktuelni načelnik Generalštaba Srbije Ljubiša Diković odgovoran za zločine na Kosovu. Šta vi mislite o tome?

– Na Kosovu vlada uverenje da je general Diković odgovoran za ratne zločine koje su izvršile njegove jedinice. Ali kao odgovor na takvo ubeđenje, njemu političko rukovodstvo u Srbiji dodeljuje naveća odlikovanja. To je balkanski paradoks.

Teško ide proces osnivanja REKOM-a

* Da li bi osnivanje REKOM-a dovelo do boljeg stanja u regionu?

– Sigurno da bi, kao i do relaksacije i početka procesa pomirenja. Međutim, evidentno je da taj proces teško ide.

Danas se obeležava Međunarodni dan nestalih

Beograd /// Prema podacima Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) iz prošle godine, u ratovima na području bivše SFRJ nestalo je više od 40.000 osoba. I dalje se traga za oko 11.000 ljudi, najviše u Bosni i Hercegovini i Kosovu. U BiH je nestalo oko 35.000 osoba, traga se za još oko 8.000 nestalih. Na Kosovu se nakon još traga za oko 1.700 ljudi. Najveći broj nestalih s Kosova pronađen je u masovnoj grobnici kod Batajnice, te u Petrovom Selu, Bajinoj Bašti i u Rudnici.

I u Hrvatskoj, gde je 80 odsto nestalih pronađeno, još se traga za 1.572 osobe. Podsetimo, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije i predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović napustio je prekjuče skup u Zagrebu o procesu identifikacije nestalih zbog, kako je naveo, uvreda koje je na račun Srbije izrekao predsednik hrvatske komisije Stjepan Sušić. „Rekao je da sve zlo dolazi iz Srbije, to nisam mogao da slušam, niti će takve izjave rešiti ijedan slučaj nestalih“, naveo je Odalović za Insajder i dodao da je to bila konferencija udruženja nestalih iz regiona na koji pozivaju predstavnike Komisija za nestala lica da bi predstavili šta je urađeno, kao i da su teme bile ekshumacije i proces u Hrvatskoj.

Inače, Fond za humanitarno pravo (FHP) i Koalicija za REKOM konstantno pozivaju na prekid ćutanja o tajnim grobnicama i sudbini nestalih u ratovima na području bivše Jugoslavije, i pozivaju da se obelodane podaci o lokacijama grobnica, jer je „porodicama nestalih i društvu potrebno da sećanje na nestale postane deo društvenog sećanja o prošlosti“.

I poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić apelovao je prošle godine na sve državne i druge organe da u okviru nadležnosti i mogućnosti otkrivanjem, pribavljanjem i stavljanjem na raspolaganje relevantnih informacija kontinuirano daju svoj doprinos razrešavanju teškog i predugo otvorenog humanitarnog problema nestalih lica. D. D.