Srbija jače nego ikad poriče svoju odgovornost

Država je blokirala javni prostor za bilo kakav dijalog bez čega nema pomaka u sagledavanju uzroka koji su doveli Srbiju u moralni ćorsokak – ističe u razgovoru za Danas Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Upravo je u saradnji sa Helsinškim odborom, Zlatko Paković uradio predstavu „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“, zbog koje je izložen velikim pritiscima, pretnjama i napadima.

– Reakcije na predstavu se kreću od brutalnih pretnji autoru i glumcima, stigmatizacije, podnošenja krivičnih prijava, do ignorisanja. Gotovo dve nedelje traju napadi, a nijedna institucija kulture, pozorište ili udruženje nije se oglasilo. Napadi su javni i niko ne može da kaže da nije znao. U julu prošle godine pozvali smo Narodno pozorište u Beogradu, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beogradsko dramsko, Atelje 212 i Bitef teatar da otvore vrata za uvodni performans za ovu predstavu, ali su to svi odbili. Tako smo i sada pozvali pozorišne kritičare svih prestoničkih medija. Prećutkivanje, s malim izuzecima i onda i sada – ukazuje Kisić. Kako naglašava, akteri zločina u devedesetim nisu samo njegovi neposredni izvršioci, kao što danas nisu to samo desničarske horde i botovi koji napadaju one koji govore o suštini zločina, o njegovoj ideološkoj pozadini.

– Bez ideologa, zaduženih za osmišljavanje i pravdanje ubistava i genocida, zločin bi bio nemoguć. Prvi put se u pozorištu govori o odgovornosti srpskih intelektualaca i umetnika za podsticanje na rat, zločin i poricanje genocida. Autor secira srpsku nacionalističku stvarnost i zato ta predstava toliko uznemirava. Ona uznemirava i što ukazuje na transgeneracijsko prenošenje odgovornosti za zločin i sputavanje svakog mogućeg iskoraka. S druge strane, pomaže da izađemo iz nacionalističkog porinuća i užasa poricanja genocida – objašnjava naša sagovornica.

Kisić predstavu vidi kao podsticaj za dijalog o odgovornosti ideologa rata, „jer se jedino tako skida istorijsko-politička odgovornost sa budućih generacija, kao što se radilo u Nemačkoj u obračunu sa ideologijom nacizma“.

„Ova predstava je početak procesa dugog trajanja. Nadovezuje se na ogroman rad organizacija i pojedinaca, te nekih medija, koji su sistematski prikupljali i dokumentovali državni projekat. Zato je svako izlaženje pred publiku napor da građani Srbije pruže otpor lažima i skinu sa sebe moralnu odgovornosti za rat i genocid“, navodi Danasova sagovornica.

Na pitanje da prokomentariše to što je Aleksandar Vučić na nedavnom sastanku sa predstavnicima Nacionalnog konventa o EU, odao počast žrtvama kosovskih Albanaca čija su tela pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici, ali je naglasio da je minut ćutanja potreban za sve žrtve, Kisić ističe da da je taj njegov potez „neiskren i beznačajan, kao što je bio i njegov odlazak u Srebrenicu pre nekoliko godina“.

– Poricanje odgovornosti za ratove u Jugoslaviji i zločine je državna strategija Srbije. Uprkos poznatim činjenicama, desetinama hiljada stranica dokaza, svedočenja, video zapisa i drugih dokumenata o zločinima i uzrocima rata, sačuvanih u arhivi Haškog tribunala, ali i u arhivama međunarodnih i domaćih organizacija civilnog društva, kampanja poricanja odgovornosti Srbije za ratove i zločine nad nesrpskim stanovništvom je intenzivnija nego ikad. Nikakav efekat se ne postiže kad se suočavanje sa prošlošću svede na ceremonijalni čin, bez da se govori o uzrocima i političkoj pozadini i osmišljavanju zločina. Zločin nad kosovskim Albancima je isplaniran, kao i zločini u Bosni i Hrvatskoj. Recimo, nikada nisu uhapšeni naredbodavci i ubice Fehmija Aganija, jednog od najznačajnijih lidera kosovskih Albanaca. Postoje ozbiljne indicije da ga je 1999. ubila srpska policija. Dakle, te ubice su u našem okruženju. Rukovodstvo Srbije koje bude iskreno govorilo o političkoj, vojnoj i policijskog odgovornosti vrha Srbije za rat na Kosovu napraviće neophodni moralni i politički iskorak za budućnost ovog društva – ističe Kisić za naš list.

Ona smatra da Vučić želi zamrznuti konflikt sa Kosovom, iako stalno ponavlja da bi to bila najgora opcija.

– Strategija Srbije je podela Kosova. Formiranje Zajednice srpskih opština je samo izgovor da se ne nastavi dijalog o primeni briselskih sporazuma što bi se okončalo priznanjem Kosova. Beograd drži u neizvesnosti Srbe na Kosovu, dajući im lažnu nadu da će ZSO dobiti status Republike Srpske. Tek kada dođe do celovitog političkog rešenja moći ćemo da govorimo o punoj normalizaciji odnosa između dve zemlje i tek tada će građani imati perspektivu za socijalni i ekonomski napredak – ističe Kisić.

Beograd i „srpsko pitanje“

Kisić smatra da je potrebno uspostaviti mehanizam za sprovođenje briselskih sporazuma. „Bojim se da za to nedostaje politička volja Beograda i stalno se nalaze izgovori za ekonomsku i svaku drugu opstrukciju. Kako stvari stoje, Beograd rešava srpsko pitanje samo kao teritorijalno umesto kao pitanje ljudskih prava“, zaključuje.