Srbija ne crveni zbog Interpolovih poternica

Sigurno ušuškana iza odluke Višeg suda u Beogradu koji je presudio da se Zakon o saradnji sa Hagom ne odnosi na lica koja su osuđena za nepoštovanje Tribunala, država Srbija će, kao i u nekoliko prethodnih navrata, problem gurnuti pod tepih.

Novak Lukić, advokat koji je u Hagu branio više optuženika, ne veruje da će zahtev za raspisivanjem crvenih Interpolovih poternica za članovima SRS-a – Petrom Jojićem, Vjericom Radetom i Jovom Ostojićem značajno uticati na odluku Srbije da ih ne izruči.

– Sa presudom Višeg suda u Beogradu, obezbeđena je legalnost odluke da se radikali ne izručuju. S druge strane, vlast bi se našla u problemu ukoliko bi iz Haga zatražili izručenje Vojislava Šešelja, ako bi recimo odlučili da je neophodno njegovo prisustvo na izricanju drugostepene presude – kaže Lukić.

Prema njegovom mišljenju, jedina šansa da Srbija promeni svoju odluku je da se diskusija sa pravnog preseli na politički teren.

– Hag može neformalnim kanalima da utiče na Evropsku uniju koja, primera radi, može pitanje izručenja radikala da veže za Poglavlje 23 – navodi Lukić.

I dok državni zvaničnici ćute, pojedini predstavnici opozicije su pozdravili odluku Haškog tribunala da zatraži raspisivanje crvenih Interpolovih poternica.

Aleksandar Jovanović, potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine poslao je saopštenje u kojem navodi da raspisivanje poternica pokazuje „da je pravda dostižna i da se moraju iskoristiti svi mehanizmi za procesuiranje odgovornih“.

„LSV insistira i da srpski državni organi poštuju zahteve Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uz promene u zakonodavstvu kako bi bilo u skladu sa međunarodnim obavezama“, naveo je Jovanović u saopštenju dodajući da Srbija mora na jasan i nedvosmislen način da pokaže da ne toleriše širenje govora mržnje i politiku represije.

Poput državnih organa, vest o raspisivanju Interpolovih poternica nije uzdrmala ni Vjericu Radetu. Ona za Danas navodi da se njen stav o zahtevu Tribunala nije menjao otkako je prvi put čula za njega.

– Ja sam već rekla da ne planiram da napuštam Srbiju, a ne želim ni da se predam. Ja se uopšte ne bavim tim njihovim budalaštinama – kazala je Radeta.

Podsetimo, sudsko veće Haškog tribunala je prošle godine raspisalo međunarodne naloge za hapšenje Petra Jojića, Vjerice Radete i Jova Ostojića, koji se terete da su uticali na svedoke u postupku protiv lidera SRS-a Vojislava Šešelja. Sredinom novembra 2016. godine sa tih naloga je skinuta oznaka tajnosti.

Tome je prethodila odluka Višeg suda u Beogradu koji je 18. maja ustanovio da ne postoje pravne pretpostavke da se troje članova SRS-a izruče Hagu. Prema zaključku suda, Zakon o saradnji sa Hagom obavezuje Srbiju da izručuje isključivo lica koja su optužena za ratne zločine, ali ne i za nepoštovanje suda.

Kojim rezonom se vodi sud

Osnovni argument Srbije, u odbijanju da Hagu izruči troje članova SRS-a je presuda Višeg suda u Beogradu iz prošle godine u kojoj je ustanovljeno da Zakon o saradnji sa Hagom obavezuje zvaničnike da izručuju isključivo optuženike za ratne zločine. Ipak, postavlja se pitanje kojim se kriterijumima vodio sud dok je donosio tu odluku, pošto su, prema pisanju Insajdera, domaće pravosudne institucije u dva navrata donosile suprotne odluke. Naime, Veće za ratne zločine, tadašnjeg Okružnog suda je 2008. godine donelo odluku da se zbog nepoštovanja suda Hagu izruči LJubiša Petković. Isto je odlučio i Viši sud u Beogradu 2011. godine kada je presudio da se izruči Dragomir Pećanac, koji se takođe teretio za nepoštovanje suda. Dodatnu konfuziju u ceo slučaj unosi i činjenica da je isti sudija učestvovao i u odluci da se izruči Petković i u odluci da se ne izruči troje radikala.