Srbija žali na stadionu, Hrvatska slavi uz "kazalište"

U Hrvatskoj to je dan za slavlje, legitimna oslobodilačka akcija koja je prekinula trogodišnju okupaciju njihove teritorije. U Srbiji se na dan početka Oluje žali nad sudbinom žrtava i više stotina hiljada izbeglica koje su „očišćene“ samo zbog nacionalne pripadnosti.

U Hrvatskoj će centralna proslava da se održi u Kninu, gde će prisustvovati celokupni državni vrh, a organizovan je i koncert „Prljavog kazališta“. Svečanost će biti upotpunjena planiranim nadletanjem hrvatske avijacije.

U Srbiji će se Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe obeležiti na stadionu FK Veternik u Novom Sadu. Treću godinu zaredom, ovakvu manifestaciju zajednički organizuju vlade Srbije i Republike Srpske čiji će najviši zvaničnici prisustvovati ceremoniji. Pored govora predsednika Srbija Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, planirano je i da patrijarh SPC-a Irinej služi pomen žrtvama.

Oluja, međutim, nije samo podelila Srbiju i Hrvatsku. Drastična razlika u pravnom tumačenju ove vojne akcije, mogla je svojevremeno da se vidi i u sudnici Haškog tribunala.

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu za zločine počinjene tokom operacije „Oluja“ sudilo se hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču. I dok je Čermak oslobođen krivice u prvom stepenu, sudbina Gotovine i Markača je i dalje predmet rasprava u pravničkim krugovima. Gotovina i Markač su najpre jednoglasno proglašeni krivima i osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora, da bi u žalbenom postupku obojica bili oslobođeni krivice.

Dva su ključna pitanja oko kojih su raspravno i žalbeno veće Haškog tribunala došli do dijametralno različitih zaključaka.

Prvo je pitanje cilja sa kojim je hrvatsko državno rukovodstvo, na čelu sa predsednikom Franjom Tuđmanom, naredilo vojnu akciju Oluja. Raspravno veće je konstatovalo da su članovi hrvatskog političkog i vojnog rukovodstva za cilj imali trajno uklanjanje srpskog civilnog stanovništva iz Krajine, iz čega su izvukli zaključak da se radi o udruženom zločinačkom poduhvatu. Krunski dokaz za ovu tezu, bili su takozvani Brionski transkripti, stenogram sastanka koje je Tuđman vodio sa vojnim rukovodstvom.

Međutim, to nije tako videla većina u Žalbenom veću Tribunala. Sastanak na Brionima, na kojem je Oluja planirana, u drugom stepenu je protumačen kao pokušaj da se pronađe način da se pomogne civilima da privremeno odu sa područja sukoba, kako bi se smanjio broj žrtava.

Granatiranje gradova u Krajini na početku akcije Oluja, drugo je pitanje koje je podelilo sudije u Hagu. Raspravno veće je presudilo da je naredba generala Gotovine da se „pod topničku paljbu stave gradovi u Kninu“, jasan pokazatelj da je namera bila da se neselektivnim granatiranjem izazove panika među stanovništvom i ono natera na beg.

S druge strane, Žalbeno veće je došlo do zaključka da napadi topovima, ne mogu da se okarakterišu kao deportacije. Dokumenti koji bi razjasnili ovo pitanje, takozvani „Topnički dnevnici“ hrvatske vojske, nikada nisu dostavljeni Haškom tribunalu.

Presude Međunarodnog krivičnog suda za zločine u bivšoj Jugoslaviji koje su se odnosile na akciju Oluja, prelile su se na Međunarodni sud pravde, pred kojim se vodio spor između Hrvatske i Srbije za genocid. Iako su obe tužbe na kraju odbačene, MSP je u presudi doneo zaključak da je egzodus Srba, za organizatore Oluje, bio predvidiva, planirana i poželjna posledica.

  Vučić sa Srbima iz regiona

Pre obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se sa predstavnicima Srba iz regiona u Gradskoj kući u Novom Sadu, saopšteno je iz Pres službe predsednika.

Popović: Hrvatska da plati ratnu odštetu’]

Hrvatska mora da vrati „otetu imovinu i plati ratnu odštetu Srbima prognanim u Oluji“, saopštio je juče ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović. Prema njegovim rečima, „to je uslov za postizanje i očuvanje trajnog mira i stabilnosti u regionu. FoNet