Srbije bez pomaka u procesuiranju ratnih zločina

Nijedna od deset neispunjenih obaveza, koliko je Srbiji preostalo u delu pregovoračkog poglavlja koje se bavi ratnim zločinima, nije uspešno okončana od jula do septembra ove godine.

Ukupno posmatrano, od 27 aktivnosti koje se u okviru pregovaračkog poglavlja 23 nalaze u poglavlju „Ratni zločini“, Srbija je sa uspehom realizovala njih 12. Nasuprot njih stoji 10 aktivnosti koje su i dalje u crvenom, ali i pet aktivnosti koje se vode kao delimično realizovane. Ova statistika se nimalo nije promenila između objavljivanja dva kvartalna izveštaja.

Najveću prepreku na putu ispunjavanja obaveza preuzetih u sklopu evrointegracija, kao i u prethodnom periodu, predstavlja nemogućnost Tužilaštva za ratne zločine da usvoji tužilačku strategiju. Radna verzija ovog dokumenta, kojim treba da se odrede prioriteti rada tužilaštva, po akcionom planu trebalo je da bude usvojena još početkom 2016. godine. Izgovor za kašnjenje tužilaštvo je nalazilo u činjenici da do maja ove godine nije bio izabran tužilac za ratne zločine.

Nepostojanje ove strategije po automatizmu je ukočilo i ispunjavanje niza drugih aktivnosti predviđenih akcionim planom. Pa tako javno objavljivanje izveštaja o radu tužilaštva, koji je trebalo da se pojavi sredinom prošle godine, čeka da se najpre usvoji tužilačka strategija. Isti je slučaj i sa sistematizacijom radnih mesta i zapošljavanjem psihologa koji bi radio sa žrtvama i svedocima.

S druge strane, donošenje Nacionalne strategije za istragu i procesuiranje ratnih zločina, uspostavljanje saradnje sa Haškim tribunalom i organizovanje treninga i obuke iz oblasti međunarodnog krivičnog prava za zaposlene, predstavljaju primere uspešno okončanih aktivnosti.

Takođe, u izveštaju se „zelene“ i aktivnosti koje su zahtevale unapređenje položaja i kapaciteta službe za otkrivanje ratnih zločina u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova i unapređenje internet stranice Tužilaštva za ratne zločine.

Procene

Procena rada Jedinice policije za zaštitu učesnika u krivičnom postupku i definisanje mogućih reformi ove jedinice u izveštaju se vodi pod „delimično realizovano“. Sa polovičnim uspehom se radi i na usvajanju mera koje bi omogućile efikasnu promenu identiteta svedoka.