Svaka država koja je bila agresor treba da plati

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Vidim da uvaženi sagovornici propuštaju osnovnu poentu bolje reći razlog sukoba iz 90 godina. Prvi jedini,odgovorni i postojeći „agresor“ je bio onaj bolje reći oni koji su tu državu rušili kojekakvim referndumima o otcepljenju i tom fantomskom pričom o tome da republike imaju pravo na samoopredeljenje do odcepljenja,nešto što nikad i nije pisalo niti u Ustavu niti u zakonu. Bilo je puno pravo i to legitimno pravo svakoga da brani tu i takvu SFRJ jer je to tada nalagao najviši akt jedne države a to je Ustav a za njim i svi zakoni kako domaći tako i medjunardni. Nije zločin braniti svoju zemlju niti je to agresija. Zločin i zločini su došli kasnije kada su duhovi(čitaj monstrumi)pušteni iz boce. Kojekakvi nacionalisti,šovinisti,kriminalci,manijaci i psihički obolele osobe dokopale su se oružja i počeli da orgijaju. Nikad nije dokazano niti će biti jer toga ni nema,da je Srbija bila nekakav agresor. To su ustanovile relevantne instance kako u Hagu tako i na East Riveru. Ta mantra koju neki stalno ponavljaju,mantra o srpskoj agresiji o odgovornosti Srbije to od početka nije pilo vodu i zato je celu tu priču na veliku žalost onih koji su i počeli sa cepanjem SFRJ medjunarodna zajednica odbacila. Zločina i zločinaca je bilo,većinu njih baš je Srbija i Srpski narod spakovao i poslao u Hag ,nešto što u istoriji civilizovanog društva do tada nije zabeleženo, iako su skoro svi zločinci sa druge strane osobodjeni ili su umrli(Tudjman,Alija). Dakle da još jednom rezimiramo,svet je već odavno prihvatio definiciju ratova na tlu bivše SFRJ kao gradjanski rat a ne kao neku agresiju gde neko mora za nešto da plaća. Tražiti od Srpskog naroda nekakvu katarzu i nekakvu odštetu a pritom zaboravljati da tu istu katarzu i odštetu Hrvatski i Muslimanski narod u tzvndh nikad nije podneo i platio za daleko montruoznije i veće zločine iz II svetskog rata je previše koliko licemerno toliko i naivno i zato nema i neće biti niti pomirenja niti ikakvog ponovnog zajedničkog projekta tipa SFRJ i zato će većina naroda ali i inteligencije u Srbiji ovakve zahteve odbaciti. Kada i ako jednog dana oni koji su sve to započeli 1941 dožive katarzu,zamole za oprost i plate odšetetu e onda se ima moralnog prava da se od Srba i Srbije nešto slično zatraži u pogledu gradjanskog rata ponavljam ne i agresije iz 90 -tih.

   1. Izgleda da pisete o necemu o cemu nemate mnogo pojma.
      U Ustavu SFRJ je bila predvidjena mogucnost odcepljenja. To kao prvo.
      Kao drugo vi i vama slicni izgleda ne znate sta je to palo, kada je pao Berlinski zid. Palo je jednoumlje.
      To jednoumlje je BG zeleo da zadrzi kao drzavnu doktrinu, druge republike to nisu zelele.
      I koje vi to pravo imate kao neko iz Srbije da kopate masovne grobnice za civile druge vere i narodnosti? Na koje se pravo vi pozivate? Pravo Nebeskog naroda? Ili mozda mislite da vi treba da olucujete sta drugi narodi i vere treba da misle?

      Mislite li da cete razarenjem, ubistvima, paljenjem kuca, prognanim gradjanima, masovnim grobnicama za civile i svima kojima vise nema mesta u Vasoj Drzavi Velikoj Srbiji, da zadobijete njihovu ljubav?

      Znaci ako pricate o licemerstvu, uhvatite se za vlastiti nos.

      1. Izgleda da baš vi nemate pojma o čemu pišete jer niste nikad ni pročitali Ustav SFRJ iz 1974.Jedna od najvecih mana Ustava iz 1974 bila ta sto nije jasno odredio ko, kako i pod kojim uslovima ima pravo na otcepljenje. Postojala je uopstena fraza o „narodima koji imaju pravo na samoopredeljenje do otcepljenja“ ali nigde nije bilo propisano kako da ti narodi to svoje pravo i ostvare. Postojao je (a očigledno vi ne znate) famozni clan 5 Ustava koji je izricito zabranjivao menjanje granice SFRJ „bez saglasnosti svih republika i autonomnih pokrajina“ znači svi su konsenzusom mogli doći do menjanja granica ali ako ga nema onda je to protivustavno i nelegalno prekrajanje granica.Ustavno-pravni akti Jugoslavije jesu priznali samoopredeljenje kao prirodno pravo čoveka, ali ne kao neotuđivo pravo kao što je recimo to u zakonodavstvu SAD-a, znači ono je priznato kao nešto što su narodi na ovim prostorima zaradili antifašističkom borbom u vreme Drugog svjetskog rata. To pravo onda tehnički znači da bi recimo Srbi u nekom selu u Baranji ili Lici mogli podići uz određeni legalitet ustanak protiv Hrvatske i stvoriti nezavisnu državu. Tako da dolazimo do ključnog momenta,NE , nije niko imao pravo, ali jeste u opravdanom smislu poslužio kao pravna osnova za jednostrano otcepljenje Slovenije i Hrvatske, u nekom smislu i Bosne i Hercegovine (odnosno borbe Bosanskih muslimana i bosansko-hercegovačkih Hrvata za svoja nacionalna prava), te i kao pravno-istorijski fundamentalni temelj Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. A što se tiče onog drugog znamo mi vrlo dobro kada i kako je pao Berlinski zid ali je onda vaskrslo nacionalističko jednoumlje čije su perjanice bile Franjo,Alija i Sloba,i koji su zajedničkim snagama srušili Jugoslaviju.I na kraju koje Vi to pravo imate kao neko iz Hrvatske da izbacujete iz ustava i zakona drugi po veličini narod u svojoj republici,šaljete na njih naoružene bande u uniformama i sa obeležjima tzvndh da uvodite rasne zakone i vraćate pavelićevsku ideologiju koja je danas glavni stub države Hrvatske,i na kraju da izvršite najveće etničko ćišćenje od Drugog svetskog rata proteravši 350.000 ljudi i poubijavši na desetine hiljada njih. Na koje se pravo Vi pozivate,da nije možda neko pavelićevsko pravo čiste arijevske države gde nema mesta za druge narode i narodnosti.Vi ste ti koji ste razaranjem,ubistivam,paljenjem kuća i progonom svojih(ne tudjih)gradjana u toj zločinačkoj operaciji oluja(namerno mala slova)pokazali kome je mesto a kome nije u toj vašoj nazovi nezavisnoj državi. Neka Vam je na čast.

2. Srbija i srpski političari nisu osuđeni od stra e haškog suda za zločin e u Bosni. Hrvatska i njeni političari i Generali jesu. Tačka.