Svedoci: Spalili su i ljude i kuće

… poznatog pod imenom „Šakali“, tokom aprila i maja 1999. godine učestvovali u masakrima nad kosovskim Albancima u selima Ćuška, Zahač, Pavljan i LJubenić.

Okrivljeni se terete da su ubijali, silovali, uništavali i pustošili imovinu civila. Terete se za ubistvo najmanje 109 osoba. Većina preživelih je napustila svoje domove i pobegla u Albaniju, dok je bivši vođa „Šakala“ Nebojša Minić, poznat i kao „Mrtvi“, preminuo u Argentini 2005. godine.

Na početku suđenja u sredu, konstatovano je da jedan od optuženih, Milan Ivanović, nije došao, pa je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić zatražio da mu se odredi pritvor, kao i da se postupak razdvoji u odnosu na Ivanovića. NJegov branilac je bio protiv određivanja pritvora, ali ne i razdvajanja postupka, što je potom predsedavajući veća, sudija Vladimir Duruz i usvojio. Međutim, nakon pola sata od početka suđenja Ivanović se pojavio u sudnici, rekavši da se uspavao. Sudija Duruz ga je pustio da prisustvuje suđenju, ali ga nije ni na koji način sankcionisao. Takođe, postupak je ponovo spojen.

Svedočila su dva svedoka – Salid Nikči i Halid Gaši. Nikči je ostao pri iskazu koji je dao 7. juna 2013. godine. Govoreći o spornom danu, 14. maju 1999. godine, svedok je rekao da su mu tada ubijeni roditelji, a da se on skrivao. Rekao je da ne zna da nabroji imena onih koji su tog dana ubijali albanske civile u Ćuški, ali je dodao da su oni rekli da su „Šakali“. Nikči je naveo da su sve koje su našli u kućama ubili i spalili, među kojima je bila i njegova porodica. Svedok nije znao da odgovori na pitanje tužioca Bruna Vekarića kakve su uniforme imali, jer je bio daleko, ali je naveo da je jedan od njih nosio šešir. Potom je svedoka „pritisnuo“ pitanjima sudija Duruz. Pitao ga je, između ostalog, da li je tog dana bilo pripadnika OVK u selu, na šta je svedok rekao da nije.

Svedok Halid Gaši je, takođe, ostao pri svom iskazu koji je dao 1. februara 2013. godine. Rekao je da je tog 14. maja igrao šah kada su srpske snage ušle u selo. Od straha je istrčao na ulicu, te mu je jedan Srbin tada rekao da beži, jer će svi muškarci biti ubijeni. Gaši je rekao da je taj čovek imao dve crte na licu. Potom je otrčao do jedne kuće u kojoj su bila sedmorica Albanaca, koji nisu želeli da beže jer su im ranijih puta srpske snage rekle da ih neće dirati. Gaši se sakrio, a posle deset minuta u tu kuću su ušla „dvojica sa šlemovima“, čuli su se pucnji, a potom se videla i vatra.

– Izašao sam posle sat vremena. Video sam kako gore tela, nisam uspeo nijednog da spasem. Iz kuće Hadži Nikče sam video kako odvode dve žene. U kući Nimana Gašija pronašao sam ubijenog Zimera Gašija, uzeo ga i stavio u vreću, a potom smo ga sahranili kod neke njive. Bio je u potpunosti izgoreo. Ušao sam u kuću, kako smo ga zvali Brahima Nikče, ne znam kako mu je bilo pravo ime. Tu je ubijena moja tašta, on i njegova supruga. Uzeo sam tri čaršava i umotao ih i ubacio u bure. Sahranili smo ih ispred Hadžijeve kuće. Sve koje sam našao sam sahranio, tu u toj njivi, ispričao je Halid Gaši.

Optužnica je podignuta 2010. godine, a prvostepena presuda je doneta 11. februara 2014. Međutim, 26. februara 2015. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu ukida prvostepenu presudu i suđenje počinje ponovo.

Dopunjena optužnica za zločin u Trnju

Pred Višim sudom u Beogradu u utorak, 24. aprila, trebalo je da bude nastavljeno suđenje u predmetu „Trnje“ u kome se Pavle Gavrilović i Rajko Kozlina terete se da su, kao pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ), 25. marta 1999. u selu Trnje (Suva Reka, Kosovo) ubili 27 civila albanske nacionalnosti. Međutim, na samom početku suđenja, Tužilaštvo za ratne zločine dostavilo je izmenjenu optužnicu, pa su branioci zatražili da im se da rok kako bi se sa istom upoznali. Sledeće suđenje je zakazano za 4. jun. Inače, optuženi Gavrilović i Kozlina opstruiraju suđenja izostankom sa ročišta, pravdajući se zdravstvenim razlozima i medicinskom dokumentacijom koju im izdaju vojne zdravstvene ustanove.