Traže da Kanada krivično kazni negiranje genocida u Srebrenici

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kada ce srbi ovako nesto da pokrenu i da se da ime svim genocidima koje su srbi preziveli. Ah ne nama 700.000 ljudi ne znace nista. Ili stradanje u I ratu ili stradanja i proterivanja 90-tih.

   1. Nije važno što Srbi ne pominju svoje žrtve. Hajde da kažemo takvi smo?! Tragično je da smo bili jedni od najaktivnijih u kreiranju srebreničkog mita. Tu se po srpskim „mnogodemokratskim“ medijima, raspredalo i dodavalo do neverovatnih granica. Odmah su to prihvatile i „glorifikovale“ bezbrojne NVO uz obilnu podršku domaćih defetista i petokolonaša. Više su plakali po Srbiji i okolnim državama nad 3000 srebrenićkih muslimana nego nad milionima svojih sunarodnika, na čijim kostima počiva, kako ova država tako i sve okolne državolike tvorevine?! Bio sam u Mathauzenu, gde je moj deda proveo rat. Svi su svojim stradalima podigli spsomenike u obliku krstića sa imenom i prezimenom kao i datumom rodjenja i smrti. Kada sam došao do mesta gde su stradali Srbi video sam nekoliko „stenčuga“ na kojima stoji opskurna rečenica „ovde leže tela 6.800 Srba, na drugoj 7.000 itd. I, to je to?! Ta stena je jedino ono što je ostalo od njih?! Valjda smo, jadnici, tom kolektivnom spomen kosturnicom hteli da pokažemo naše jedinstvo?! Sahranjivali smo svoje najmilije kao što se sahranjuju domaći ljubimci. Prema tome, čini mi se, da mi nismo sposobni da se saosećamo sa svojim sunarodnicima osim kada stradaju naši najbliži. Sve ostalo nije važno?! Nas više potresa stradanje nekog Francuza ili Amerikanca od stotine stradalih Srba. Valjda se ta navika i nkod stranaca već odomaćila. Stradanje jednog Srbina ili milion njih, nikoga ne tangira. Skoro kao se radi o „prirodnoj“ pojavi.