Tužilaštvo za ratne zločine neefikasno

To je jedan od zaključaka nezavisnog monitoringa primene Rezolucije 1325, kojem su ove godine, ponovo, pristupile feminističke organizacije – Žene u crnom, Autonomni ženski centar i Antitrafiking centar Astra, uz podršku Fonda za humanitarno pravo (FHP). Jedan od fokusa monitoringa bio je proces tranzicione pravde u Srbiji, gde su izneti zaključci da je Tužilaštvo za ratne zločine neefikasno, jer se postupci za ratne zločine odugovlače, dok je istovremeno mali broj podignutih optužnica (sedam u 2016). Kao propust se navodi izostanak optužnica za zločine na Kosovu, iako je FHP u poslednjih nekoliko godina podneo više krivičnih prijava (za zločine u Peći, Vučitrnu, Rezali i dr.). Takođe, sve optužnice podignute su protiv neposrednih izvršilaca, niskorangiranih pripadnika oružanih snaga, dok se visokorangirani, ne samo da se ne procesuiraju, nego se proglašavaju nacionalnim herojima i dobijaju važna mesta u javnom i političkom životu. Nadalje, žene žrtve seksualnog nasilja u ratu još uvek nisu prepoznate i imenovane kao civilne žrtve rata, iako je to jedna od obaveza države koja proističe iz Rezolucije.

Žene u crnom posebno podsećaju na činjenicu da Srbija odbija da potpiše Konvenciju o kasetnoj municiji, čime su žrtve kasetnih bombi uskraćene za pravo na međunarodnu pomoć, kao i na donacije za čišćenje područja sa zaostalom kasetnom municijom.

Savet bezbednosti UN doneo je 2000. godine Rezoluciju 1325 i to je prvi put da se na tako visokom nivou zagovara uključivanje žena u mirovne procese i primenu mirovnih sporazuma. Sprovođenje Rezolucije 1325 prema nacionalnim akcionim planovima povereno je brojnim institucijama koje to uglavnom čine formalno i birokratski, dok se civilni sektor odnosno mirovne i feminističke organizacije poput Žena u crnom, koje kritički propituju aktivnosti države na ovom polju, doživljavaju kao državni neprijatelji koji narušavaju bezbednost.

Odbačena optužnica u slučaju Bratunac

Beograd – Optužnica protiv Dalibora Maksimovića kojem se na teret stavlja vršenje ratnih zločina u opštini Bratunac, odbačena je iz procesnih razlog, pošto u trenutku njenog podizanja formalno nije postojao ovlašćeni tužilac.

Podsetimo, od kako je bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević otišao u penziju pa sve do imenovanja njegove zamenice Snežane Stanojlović godinu i po dana kasnije, formalno nije postojao rukovodilac Tužilaštva za ratne zločine. Iz tog razloga su sve optužnice podignute u ovom međuperiodu iz procesnih razloga podložne odbacivanju. To se već desilo sa predmetom Srebrenica, Bosanska krupa, Štrpci, Doboj i optužnicom protiv Milorada Jovića. Dalibor Maksimović optužen je za višestruka ubistva i silovanje tokom ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini. V. J.