U 2017. samo tri presude, sve oslobađajuće

Bajić i Pauković su bili optuženi da su, kao pripadnici Vojne policije Šeste sanske brigade Vojske Republike Srpske, 10. oktobra 1992. u mestu Kamičak (opština Ključ, BiH) ubili Hasana Rahića (60), Minku Jusić (70), Muniru Hotić (54), Đemilu Behar (54) i tada maloletnu Safetu Behar (12). Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da je ovo tek treća presuda koja je u predmetima ratnih zločina doneta u Srbiji tokom prošle godine i da je, kao i prethodne dve, oslobađajuća. FHP podseća da je Apelacioni sud u martu pravnosnažno oslobodio Gorana Šinika za ubistvo civila u mestu Gradiška (BiH) 1992. godine, a u aprilu Neđeljka Sovilja i Rajka Vekića od optužbi za ubistvo civila na području opštine Bosanski Petrovac (BiH) u decembru 1992. godine.

„Ovogodišnji bilans rada specijalizovanog tužilaštva i suda za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji alarmantno ukazuje na usporavanje, ako ne i na odustajanje od kažnjavanja odgovornih za krivična dela počinjena tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. U sva tri slučaja radi se o rezultatu loše prakse Tužilaštva za ratne zločine da podiže nedovoljno utemeljene optužnice, ali i suda koji takve optužnice potvrđuje bez svestrane analize predloženih dokaza. Podizanje neutemeljenih optužnica neminovno rezultira oslobađajućim presudama“, ističu u FHP-u.

Obrazlažući donetu presudu u predmetu protiv Paukovića i Bajića, predsednica veća, sudija Vera Vukotić, navela je da je sud zaključio da se na osnovu izvedenih dokaza nije moglo zaključiti da su optuženi počinili delo za koje se terete. Ocenjujući iskaze svedoka tužilaštva, sud je našao da su oni kontradiktorni, nelogični i neživotni, te suprotni drugim izvedenim dokazima. Takođe je navela da tokom suđenja nije izveden nijedan svedok koji je bio očevidac događaja ubistava navedenih u optužnici. Sud je zato postupio po pravilu in dubio pro reo – i u nedostatku dokaza presudio u korist optuženih.

FHP podseća da je identična situacija bila u postupcima protiv i Šinika i Sovilja i Vekića. U postupku protiv Šinika sud je utvrdio da se na osnovu izvedenih dokaza moglo zaključiti samo to da je optuženi Šinik odveo jednog civila, ali ne i da ga je ubio, kako je to Tužilaštvo za ratne zločine tvrdilo u optužnici. U postupku protiv Sovilja i Vekića, Apelacioni sud je u svojoj presudi konstatovao da je iskaz ključnog svedoka optužbe „nedovoljno logičan i uverljiv“ i da je „opovrgnut iskazima drugih svedoka“.

Inače, sva tri predmeta preuzeta su od Tužilaštva BiH, a u srpskom Tužilaštvu optužnice je podigla tadašnja zamenica tužioca za ratne zločine, a danas tužiteljka, Snežana Stanojković. FHP poziva Tužilaštvo za ratne zločine da se usredsredi na povećanje stvarne, a ne prividne efikasnosti u svom radu – da se sve optužnice pre njihovog podizanja dobro pripreme i potkrepe čvrstim dokazima – ali i sud da ne potvrđuje nedovoljno pripremljene optužnice.

„Time bi se sprečilo rasipanje materijalnih i ljudskih resursa tužilaštva i suda, kao i donošenje presuda koje su nužno oslobađajuće usled nedostatka dokaza. Nepotkrepljene optužnice i, posledično, oslobađajuće presude dovode do toga da su nadanja žrtava u pravdu izneverene i dodatno uvećavaju njihovu patnju. Takvim postupanjem Tužilaštvo za ratne zločine, takođe, podriva regionalnu saradnju tužilaštava za ratne zločine i deluje u suprotnosti sa proklamovanom rešenošću vlasti Srbije da se svi odgovorni za zločine iz proteklih ratova privedu pravdi“, navode iz FHP-a.

Nove optužnice

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je 26. decembra prošle godine podiglo optužnicu u predmetu KTO br.4/17 protiv okrivljenih Plavanjac Joje i Narančić Zdravka, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, saopštilo je Tužilaštvo za ratne zločine. Takođe, Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv Tomislava Kovača, ratnog ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske, za genocid u Srebrenici u julu 1995. U optužnici se navodi da su policijske jedinice pod kontrolom Kovača učestvovale u zarobljavanju bošnjačkih muškaraca i dečaka, njihovom transportu i masovnim egzekucijama na više lokacija, poput objekta Zemljoradničke zadruge „Kravica“, Doma kulture u Pilici, ali i lokacije u Sandićima, Konjević polju itd.