Ubijeno 11.541 ljudi, među kojima 1.601 dete

… „Usred pandemije, neki stavljaju „jubileje“ i godišnjice užasnih događaja iz ratova u bivšoj SFRJ – pa onda krene četnikovanje, ustašovanje, balijanderovanje, psovke, uvrede, verbalna klanja i silovanja. Razmišljam da odmah blokiram i one koji ovo stavljaju i one koji na to seru“. Sarajlija je odgovorio: „Ma, kreteni, moj Srki. Sjećaju se godišnjice opsade u kojoj je ubijeno preko 11.000 ljudi. Usred pandemije, zamisli! Užas. Isti su kao oni koji danas brane one koji su ljude ubijali i kuće im palili. J…e, samo je još trebalo da dođe neki bijednik i da na tim zgarištima snima film. Uz pomoć, lupam, JNA“.

Ovo „tvitovanje“ pokazuje „razroko“ gledanje na opsadu Sarajeva, koja je zvanično počela 5.aprila 1992. Tog dana, Sarajlije i građani BiH okupili su se u centru grada na antiratnom protestu kojim su tražili od političara mirno rešenje jugoslovenske krize. Snajperisti su zapucali na okupljene i na tadašnjem mostu Vrbanja ubili studentkinju Suadu Dilberović i službenicu Olgu Sučić. Njih dve se smatraju za zvanično prve žrtve opsade grada. Most na kome su ubijene sada se zove „Most Suade i Olge“.

Presudama Haškog tribunala utvrđeno je da su jedinice Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS) namerno gađale civile sprovodeći kampanju terora. Tribunal je zbog opsade osudio Stanislava Galića, Dragomira Miloševića, Momčila Perišića, Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

Ogromna većina građana Srbije, skoro tri decenije, navodno nema pojma da su u njeno ime neki opaki ljudi pune četiri godine ubijali civile sa brda, gađali decu na putu do škole, ljude koji idu da napune kofe sa vodom ili da pokupe ostatke nekakve hrane ne bi li odoleli gladi i žeđi…Istraživanje agencije Demostat pokazalo je da više od 70 odsto građana Srbije nije čulo za opsadu Sarajeva.

Imajući u vidu da je u BiH, takođe, u jeku pandemija korona virusom, nijedan javni događaj, povodom obeležavanja početka opsade glavnog grada, nije održan. To, razume se, ne znači da knedle u grlu preživelih porodica žrtava, prijatelja i svih koji su tokom godina opsade, bili na udaru srpskih vojnih i paravojnih formacija, nisu zastale. Kao i nas, s druge strane, koji živimo u državi negiranja, relativizacije ili pravdanja zločina.

Opsada u brojkama i zločinima

Opsada Sarajeva je trajala 1.425 dana i najduža je opsada jednog glavnog grada u novijoj istoriji. Zvanično je okončana februara 1996. godine. Na grad je prosečno padalo 329 granata i raketa dnevno, a rekord od 3.777 postignut je 22.jula 1993. Ubijeno je 11.541 građana Sarajeva, među kojima 1.601 dete. Više od 50 hiljada je ranjeno. Uz svakodnevno granatiranje i raketiranje, Sarajlije su živele bez struje i grejanja, uz redovnu nestašicu hrane i vode.

Opsadu su obeležili i pojedinačni zločini. Granatiranje pijace Markale 1994. i 1995. godine, kada su granate VRS ubile više od 100 civila. Masakr u Ulici Vase Miskina 1992. godine, kada je 28 ljudi poginulo u redu za hleb, a granata ispaljena sa položaja srpskih snaga ubila je osam Sarajlija, među njima i dvoje dece, koji su čekali u redu za vodu pored Sarajevske pivare.

Pamtimo opsadu Sarajeva!

Mi, „Žene u crnom“: Pamtimo stradanja ljudi u Sarajevu i ubijanje grada, navodi ova NVO u saopštenju povodom 28 godina od početka opsade glavnog grada BiH. „Izražavamo solidarnost i saosećanje sa žrtvama, poštovanje i pijetet prema žrtvama. Tražimo odgovornost za zločine počinjene u Bosni i Hercegovini, pre svega za zločine počinjene od strane srpskih oružanih formacija, kao i za sve ostale zločine“, dodaju „Žene u crnom“.