Ubistvo Mijata Štefanca

Istog dana uhapšeno je šest lica zbog ubistva. Oni su zadržani u pritvoru. Dana 22. septembra 1992. godine Okružno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici podiglo je optužnicu protiv Mlađena Kekerovića, Momčila Vidakovića, Branislava Kalinića, Pere Lukača, Petra Žegarca i Dragana Lazarevića. Sva navedena lica su Srbi koji su pre tog događaja izbegli iz Hrvatske.

Tokom sudskog postupka protiv šestorice optuženih utvrđeno je da je 28. juna 1992. godine, oko pet sati posle podne Mlađen Kekerović, izbeglica iz Grubišnog Polja, dovezao Mijata Štefanca do Nikinaca. Tokom vožnje od Hrtkovaca do Nikinaca, Štefanac je u alkoholisanom stanju izrazio nezadovoljstvo zbog dolaska Srba iz Hrvatske u Hrtkovce, psovao je Srbe što ga teraju iz kuće i govorio je da je on Hrvat. Kekerović mu je rekao da prestane sa tim jer je on Srbin. Nakon toga, zajedno su otišli u kafanu „Točak“ u Nikincima, gde su sedeli u društvu još nekoliko lica. Štefanac je nastavio da govori da je on Hrvat, da će otići za Mađarsku i da će Srbi videti kad se Hrvati vrate. Nakon toga su mu osobe u čijem je društvu bio skinule i polupale naočare i prosule mu piće po glavi.

Oko osam sati uveče, Štefanac je krenuo iz kafane „Točak“ i zamolio Mlađena Kekerovića da ga odveze za Hrtkovce. Kekerović je prihvatio. Osim njih dvojice, u vozilo je ušao i Momčilo Vidaković, Srbin iz Grubišnog Polja. Tokom vožnje je svađa nastavljena, nakon čega je Kekerović zaustavio automobil i rekao Štefancu da izađe iz auta. Kada je izašao, Kekerović ga je više puta šutnuo u glavu i telo. Potom je Kekerović seo za volan i autom dva puta prešao preko tela Mijata Štefanca, usled čega je Štefanac preminuo.

Kekerović je zbog tog ubistva osuđen na četiri godine i šest meseci zatvora. Druga lica obuhvaćena optužnicom su oslobođena. Iako je optužnica sva navedena lica teretila za krivično delo nasilja kojim se ugrožavaju slobode i prava građana pripadnika drugog naroda, narodnosti ili etničke grupe, sud je ipak presudio da je Mlađen Kekerović izvršio krivično delo ubistva namah i obrazložio da nije utvrđeno da su optuženi vređali, ponižavali ili zlostavljali Mijata Štefanca. „Objektivno ceneći utvrđeno činjenično stanje to što je oštećeni uvredljivo govorio o Srbima i posebno Srbima izbeglicama, i imajući situaciju i atmosferu u kafani u vidu, te činjenicu da se oštećeni nalazio upravo u društvu optuženih koji su izbeglice sa teritorije bivše Republike Hrvatske za normalnog čoveka nije se moglo ni očekivati drugačije ponašanje optuženih od onog kako su se ponašali, bolje rečeno nije se moglo očekivati da optuženi u takvoj situaciji ostanu ravnodušni i da ne ispolje svoju uvređenost.“