"Udarala je lopatom po leđima i terala da puzi po kravljoj balezi"

Kako je Danasu rečeno u Fondu za humanitarno pravo (FHP), koje prati suđenja za ratne zločine, da je glavni pretres otkazan obavestila ih je pravosudna straža prilikom dolaska u sud, ali i da nisu imali saznanja iz kojih razloga je došlo do otkazivanja.

Optuženi Milanko Dević tereti se da je, kao pripadnik Vojske Republike Srpske, sa još dvojicom vojnika, u julu 1992. u mestu Šljivari (Ključ, Bosna i Hercegovina) ubio jednog bošnjačkog civila. Svedoci Šemsa Šljivar i Abaz Bašić prepoznali su okrivljenog kao jednog od trojice vojnika koji su odveli ubijenog Ismeta Šljivara prema reci Sanici. Iz tog pravca su ubrzo čuli pucnjavu, a telo Ismeta Šljivara do danas nije pronađeno. Svedoci Safeta i Rasim Šljivar su takođe videli da Ismeta Šljivara vode trojica vojnika. I svedok Emir Šljivar prepoznao je optuženog kao jednog od trojice vojnika koji su odveli Ismeta Šljivara.

Prošlog petka odlučivano je o postupku za priznavanje i izvršenje inostrane pravosnažne sudske odluke. Naime, osuđeni Mićo Jovičić podneo je zahtev za priznavanje pravosnažne presude Suda Bosne i Hercegovine kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Radi se o presudi kojom je potvrđen sporazum o priznanju krivice za zločin izvršen u Štrpcima – otmica i ubistvo 20 putnika iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd – Bar. Naveo je da, zajedno sa porodicom, ima prebivalište u Republici Srbiji, te da ima dvojno državljanstvo, Republike Bosne i Hercegovine i Republike Srbije. Kako mu porodica živi u Srbiji, želeo bi da ovde i izdržava kaznu zatvora. Predložio je sudu da donese odluku kojom se priznaje presuda, sa kojim predlogom su se saglasili zamenik tužioca za ratne zločine i branilac.

Tog dana, dakle, 8. septembra, u Višem sudu u Beogradu održan je i glavni pretres u predmetu „Bosanska Krupa“ za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika. Ranka Tomić tereti se da je u julu 1992. u mestu Radić (Bosanska Krupa BiH), kao starešina „Fronta žena Petrovac“ pri Petrovačkoj brigadi VRS mučila, nečovečno postupala, nanosila velike patnje i povređivala telesni integritet, te učestvovala u ubistvu ratne zarobljenice, bolničarke V korpusa Armije BiH.

Na prošlonedeljnom pretresu, rečeno nam je u FHP-u čiji su predstavnici prisustvovali suđenju, da je svedok Veselko Đukić ostao pri izjavama koje je u dva navrata davao pred nadležnim organima BiH. „U vreme kritičnog događaja imao je 15 godina i živeo je u selu Radići u opštini Bosanska krupa. Tokom jula meseca 1992. video je kada je u selo dovedena oštećena Karmena Kremenčić, koju su uniformisane žene koje su pripadale VRS odvele u jednu udolinu. Za njima je tada krenuo i svedok kao i veći broj meštana i vojnika koji su se okupili da vide šta se to događa. Žena, za koju je tada čuo da je zovu „kapetan Rada“ naredila je oštećenoj, koja je bila ranjena u nogu, da se skine gola, pa ju je udarala lopatom po leđima, terala je da puzi po kravljoj balezi. Između nogu joj je stavljala i trnje“, pričao je svedok.

Kako je dodao svedok, „Kapetan Rada“ je tada bila crna, kratko ošišana, u maskirnoj uniformi i na grudima je, na levoj strani imala čin kapetana, to je bio čin na kojem su bile četiri zvezdice. „I druge uniformisane žene, njih oko desetak, su gurale oštećenu i udarale je. Jedna od njih, Bora Kuburić, urezala joj je krst na leđima, dok je druga, Radmila Banjac, zarezala uho. Po oceni svedoka, glavna među tim uniformisanim ženama je bila upravo „kapetan Rada“. Kada su oštećenu istukle, naterale su je da sama sebi kopa grob. Tada je naišao vojnik Mitrović, za kojeg je čuo i da on upravo zarobio oštećenu, pa ju je poveo u susednu udolinu. Svedok je iz radoznalosti krenuo za njima. Video je da je u toj drugoj udolini već iskopan grob, i da je Mitrović ubio oštećenu sa nekoliko metaka“, ispričao je.

Svedok je naveo da je iz priče meštana čuo da je oštećena nakon zarobljavanja bila predata civilnoj policiji, da je ispitivao Nedimović Mirko i da je nakon toga bila puštena i ubrzo ponovno zarobljena.

„Nakon ponovnog zarobljavanja, oštećenu je „kapetanu Radi“ predao Radulović, komandant Petrovačke brigade. Takođe je naveo da je protiv njega bila pokrenuta istraga za isto krivično delo, te da mu je stavljano na teret da je on ubio oštećenu. Obzirom da je u kritično vreme bio maloletan istraga je obustavljena. Nakon što su svedoku predočene razlike između današnjeg iskaza i iskaza koje je ranije dao, u kojem je naveo kako „kapetan Rada“ nije oštećenu udarala lopatom, kako joj je bila zasečena i jedna dojka, te da joj je bio odsečen jedan deo uha i da je terana da ga pojede, nije mogao da objasni zašto danas drugačije iskazuje. Međutim, ostao je kod navoda iz ranijih iskaza. Nakon što su mu predočene fotografije iz perioda rata, koje se nalaze u spisima predmeta svedok je izjavio da su mu iste već predočavane prilikom svedočenja u Bosni. Na jednoj od fotografija prepoznao je ženu koja mu je poznata kao „kapetan Rada“. Naveo je da ju je i pre kritičnog događaja viđao u selu, i da ju je zapamtio jer je imala čin. Svedok nije mogao u sudnici da optuženu prepozna kao „kapetana Radu“, navodi se u izveštaju sa suđenja FHP-a.

Optužena je prigovorila iskazu svedoka navodeći da nikada nije imala nadimak Rada i da je tako niko nikada nije zvao, te da u kritično vreme nije ni bila u selu Radić, te da tada nije imala čin kapetana već je bila poručnik, a to je čin sa dve zvezdice. Takođe je navela da je fotografija na kojoj je svedok prepoznao „kapetana Radu“ samo deo njene fotografije koju poseduje i koju je prezentovala sudu. Na istoj je vidljivo da nosi čin poručnika. Branilac optužene prigovorio je iskazu svedoka navodeći da je svedok dao iskaz kako bi sa sebe skinuo odgovornost. Sledeći glavni pretres zakazan je za 9. oktobar.

Prošle sedmice održani su glavni pretresi i u predmetu „Ćuška“ u kome se Toplica Miladinović i još 11 okrivljenih terete da su, kao pripadnici 177. vojnoteritorijalnog odreda Peć, tokom aprila i maja 1999. u selima LJubenić, Ćuška, Pavljan i Zahać (Peć, Kosovo) ubili najmanje 109 albanskih civila. Svedočila je Sabrija Lushi, koja je ostala pri iskazu koji je dala na glavnom pretresu 3. oktobra 2011. godine. Navela je da se 14. maja 1999. godine oko sedam sati cela njena porodica nalazila u porodičnoj kući u selu Ćuška i da su tada Srbi ušli u njihovo dvorište. Među njima je bilo civila i vojnika, neki su imali šešire, neki maske i boju na licu, većina ih je bilo naoružana. Uzeli su im pare i zlato a zatim su počeli da pucaju a ona je zajedno sa suprugom i dvoje dece počela da beži ka Hasanu Bećaju. Kada su stigli kod spomenika tu je bilo dosta sveta, kako meštana Ćuške tako i ljudi iz okolnih mesta. Došli su Srbi, a zatim su žene i decu odvojili na jednu stranu a muškarce na drugu. Muškarce su odveli u tri grupe – ka kući Azema Gashija, ka kući Saita Gashija i ka kući Dem Gashija. Odvajali su starije muškarce i dečake od 17, 18 godina. Dok su odvajali naterali su Ezema Lushija da u jedan džak sakupi novac. Za to vreme jedan sa šeširom je stalno pucao u vis. Za to vreme žene su se nalazile u kući Sali Rexhe. Pored svedokinje se u tom trenutku nalazio jedan policajac i još jedan vojnik sa maskom.

Srbin sa redenikom oko vrata je njenog muža i njegovu braću odveo ka kući Saita Gashija. Ona je zajedno sa ženama iz sela krenula traktorom ka izlazu iz sela ali je iskočila iz traktora i krenula ka kući u koju je njen muž odveden. Sakrila se kod jabuke u dvorištu. Čula je pucnje iz kuće. Tvrdila je da je Srbin muškarcima uvedenim u kuću prvo pucao u noge pa u glavu. Srbin koji je muškarce uveo u kuću je posle nekog vremena izašao i drugom Srbinu rekao da ih je sve ubio. Kuću su nakon toga zapalili. Nije videla ubistvo Qausha Lushi, ali je videla kada su ga vodili ka poljskom toaletu. Qaush je imao sina jedinca i za njegov život je hteo da Srbima da jedno vozilo. Kasnije je čula da su Srbi Qaushu prerezali grkljan.

Pre je znala imena osoba koje su ubijale ali se sada više ne seća. Bilo ih je devetorica ili desetorica. Seća se imena Zoran Jašović. Ona počinioce lično nije prepoznala već su to učinili drugi meštani.

Odloženo saslušanje u slučaju generala Đukića

Saslušanje u slučaju bivšeg generala Vojske Republike Srpske Novaka Đukića, optuženog da je dao naređenje za artiljerijski napad na Tuzlu, koje se trebalo održati u Beogradu, ponovo je odloženo prošle sedmice, jer je Đukić primljen u bolnicu, javlja BIRN. Saslušanje u slučaju ratnog generala VRS Novaka Đukića, koji je u Bosni i Hercegovini vecć osuđen da je 1995. naredio napad na Tuzlu, u kom je poginula 71 osoba, a koje se trebalo održati u petak, odloženo je jer je Đukić smešten na Vojnomedicinsku akademiju (VMA) u Beogradu. „Sudija je odgodila saslušanje … i zatražila od VMA da obavesti sud kada će biti pušten (Đukić) kako bi mogla zakazati novo saslušanje“, izjavio je za BIRN Đukićev advokat Milorad Konstantinović.

Nastavak suđenja za „Trnje“‘]

U sredu, 13. septembra, trebalo bi da bude nastavljeno suđenje u predmetu „Trnje“. Pavle Gavrilović i Rajko Kozlina terete se da su, kao pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ), 25. marta 1999. u selu Trnje (Suva Reka, Kosovo) ubili 27 civila albanske nacionalnosti. Optuženi opstruiraju suđenja izostankom sa ročišta, pravdajući se zdravstvenim razlozima i medicinskom dokumentacijom koju im izdaju vojne zdravstvene ustanove. Na ovaj način optuženi su do sada opstruisali više od trećine zakazanih pretresa. Na jedinom održanom pretresu kao svedok odbrane svedočio je Božidar Delić, koji je u vreme kritičnog događaja bio komandant 549. motorizovane brigade VJ i neposredno nadređeni prvooptuženom Pavlu Gavriloviću. Delić je izjavio da je za zločin u Trnju prvi put čuo tokom suđenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, te da su zaštićeni svedoci koji su svedočili o odgovornosti

Transparent sa slikama i imenima srpskih žrtava rata na Kosovu se kroz nekoliko dana vraća ispred Doma Narodne skupštine

Zid plača privremeno sklonjen zbog vojske i policije’]

Beograd /// „Zid plača“, platneni transparent sa slikama i imenima srpskih žrtava tokom rata na Kosovu, privremeno je sklonjen sa platoa Doma Narodne skupštine zbog održavanja Svečane promocije mladih oficira Vojske Srbije. Kako je objasnio Simo Spasić, predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji koje je postavilo „zid plača“, pano je sklonjen na molbu iz Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Pano će, dodao je, u narednih nekoliko dana biti vraćen ispred skupštine.

– Vrlo brzo ćemo vratiti „zid plača“, za par dana. Zid će ostati tamo sve dok država ne izgradi spomenik žrtvama rata na Kosovu, navodi Spasić.

On je istakao da je opština Stari grad izdala dozvolu da pano bude ispred Doma Narodne skupštine dodajući da se ta dozvola izdaje na godinu dana.

„Zid plača“ je postavljen ispred skupštine 8. jula 2015. godine. Na njemu se nalaze fotografije i imena više od 2.500 srpskih civilnih žrtava, vojnika i policajaca koji su poginuli tokom rata na Kosovu. Tokom postavljanja zida, Simo Spasić je novinarima rekao da je sa predstavnicima parlamenta dogovoreno da on ostane ispred najvišeg zakonodavnog tela do 15. jula. V. J.