Foto: Medija centarIako postoje indicije o većem broju Srebreničana uhapšenih u Srbiji i vraćenih u ruke Vojske Republike Srpske (VRS), Fond za humanitarno pravo (FHP) prikupio je i objedinio dokaze o hvatanju 30 muškaraca iz Srebrenice u periodu od 15. jula do 1. avgusta 1995. godine.
Neki od uhvaćenih muškaraca su se samopovređivali kako bi izbegli deportaciju. Međutim i oni su predati. Posmrtni ostaci 15 predatih muškaraca pronađeni su u srebreničkim masovnim grobnicama, dok se njih devetoro i danas vode kao nestali.
Preživelo je svega šest izbeglica koji su 23. jula 1995. predati Bratunačkoj brigadi VRS i potom, mimo matrice koja je primenjivana na ostale, zatočeni u logoru Batković kod Bijeljine.
Ovo su navodi iz najnovijeg FHP-ovog dosijea „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“, koji je danas predstavljen u beogradskom Medija centru. U dosijeu se navodi da je između 10 i 16 hiljada muškaraca dan pre pada Srebrenice ,11. jula 1995, pobeglo u okolne šume, u nameri da se domognu „slobodne teritorije“ pod kontrolom Armije BiH.
„Potraga, zarobljavanje i ubijanje preostalih muškaraca trajalo je nedeljama nakon pada Srebrenice. Deo tih muškaraca je prešao na teritoriju SRJ. Dokazi koji su javno dostupni u najmanju ruku od 2005. pokazuju da su graničari SRJ svakog uhvaćenog muškarca izbeglog iz Srebrenice predali nazad VRS-u, suprotno međunarodnim obavezama Republike Srbije da ne isporučuje osobe u zemlju porekla, u ovom slučaju BiH, ukoliko im preti realna opasnost po život i zdravlje“, ističe se u dosijeu.
Kako se dalje ukazuje, Srbija je na ovaj način postupala sa izbeglicama iz Srebrenice sve do 1. avgusta 1995, nakon čega, pod pritiskom međunarodne zajednice, više nije predavala Bošnjake izbegle iz istočne Bosne, uprkos zahtevima VRS.
„Srbija od početka avgusta oko 800 izbeglica iz druge „zaštićene zone“ – Žepe, smešta u dva zatočenička objekta – logore Šljivovica i Mitrovo Polje u zapadnoj Srbiji.
Iz mnoštva dokaza koji su izvedeni pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnim sudom pravde (MSP), ova dva suda nesporno su utvrdila da je u vreme deportacija rukovodstvo Srbije znalo za masovna ubistva u Srebrenici. Predavši izbegle muškarce VRS-u uz znanje da će najverovatnije biti ubijeni, Srbija je prekršila niz međunarodnih obaveza koje povlače sa sobom odgovornost, između ostalog i za zločine protiv međunarodnog prava“, piše u dosijeu.
Kako naglašavaju iz FHP-a, nijedan sud, nacionalni ili međunarodni, nije utvrđivao individualnu krivičnu odgovornost bilo kog pripadnika državnih organa Srbije ili njenog rukovodstva, ali ni odgovornost same države za događaje opisane u ovom dosijeu.
Nemanja Stjepanović, istraživač FHP-a, istakao je da Tužilaštvo za ratne zločine „nema snage da pokreće istrage koje korespondiraju sa odgovornošću Srbije“, da je gonocid u Srbiji zabranjena reč, da pravosudni organi skrivaju ulogu Srbije i da se prećutkuje srpska pomoć VRS.
Od 30 izbeglica iz Srebrenice čijim sudbinama se bavi ovaj dosije, 15 ih je pronađeno u masovnim grobnicama u BiH. „Osim Ahmeta Tepića i Edina Džanića (deportovani 20. jula), koji su pokopani u masovnoj grobnici u Bišini i Rešida Sinanovića (deportovan 15. jula), koji je pokopan u masovnoj grobnici Čančarski put 4, ostalih 12 deportovanih muškaraca je pokopano u jednoj od masovnih grobnica u mestu Glogova. Ekshumacija ove grobnice izvršena je u periodu od 20. do 28. septembra 2000. Prema nalazu forenzičara antropologije koji je radio ekshumaciju grobnice, ovih 12 Bošnjaka predatih VRS-u su streljani na licu mesta, kod grobnice L. Svim muškarcima su bile vezane ruke iza leđa i bili su vezani jedni za druge u parovima. Svi muškarci su ubijeni na isti način, jednim hicem u potiljak ili slepoočnicu“, navodi se u dosijeu.
Prema podacima FHP-a, Abdurahman, Hamdija i Hamza Malkić, kao i Fehidin, Hariz i Hazim Ibrahimović, jedine su izbeglice iz Srebrenice koje su preživele nakon što su deportovane iz Srbije. Sva šestorica su nakon deportacije prebačena u logor Batković, u blizini Bijeljine, odakle su oslobođeni krajem decembra 1995. godine kada je logor zatvoren.
Abdurahman Malkić juče je prisustvovao predstavljanju dosijea FHP-a. On je prisutnima ispričao svoju životnu priču, kako je preživeo deportaciju, kako ga je mučila granična policijau Bajinoj Bašti na čijem je čelu tada bio Risto Šeovac, a kasnije, kada je predat u Bratunac, ispitivao ga je i Momir Nikolić, načelnik bratunačke brigade.
Abdurahman Malkić, koji je svojevremeno bio načelnik opštine Srebrenica, krenuo je ka Tuzli u tzv. „koloni spasa“, ali kada je našao brata, odlučili su da se vrate u svoje rodno mesto. Preplivali su Drinu, ušli u Srbiju, a policija ih je uhapsila na Debelom Brdu. Prenoćili su Bajinoj Bašti, a već sutradan su isporučeni VRS.
– Moja misija je da širim istinu, naglasio je Abdurahman Malkić, dodajući da u Srebrenici ima mesta da žive svi „ako budemo uvažavali jedni druge“.
Krivična prijavaMilica Kostić, direktorka za pravna pitanja FHP-a, odgovarajući na pitanja novinara, istakla je da će Fond podneti krivičnu prijavu na osnovu dokaza do kojih je ova nevladina organizacija došla, a koji su navedeni u dosijeu „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“. Takođe, ona je ispričala da su muškarci koje je Srbija predala oružanim snagama RS, predati su sa ličnim stvarima.
„Međutim, u grobnici u kojoj su pronađeni ni kod jedne osobe nisu nađeni nikakvi lični predmeti. Nakit i novac koji su oduzeti izbeglicama zadržani su u sefu načelnika bezbednosti Bratunačke brigade VRS, Momira Nikolića, koji je preuzimao deportovane muškarce iz Srbije“, rekla je Kostić i dodala da dosije prikazuje i da su u vreme deportacija meštani Loznice, Bajine Bašte i Ljubovije znali za masovna streljanja Srebreničana.
Šta je Srbija znala?‘]
U delu dosijea o tome šta je Srbija znala o deportacijama, navodi se sledeće:
- Pripadnici stanice milicije Srbije za kontrolu prelaska državne granice su za svakog muškarca kojeg su predali organima Republike Srpske znali da dolazi iz Srebrenice
- Srbija je znala da Bošnjacima preti opasnost od vojske i policije bosanskih Srba
- Srbija je znala da se muškarci koje je predala MUP-u Republike Srpske odmah,
- Srbija je znala da se muškarci iz Srebrenice sistematski ubijaju prosleđuju VRS
Identifikovano 5.977 ubijenih
„Nakon pada Srebrenice 11. jula 1995. godine, procenjuje se da je nestalo 7.905 osoba, najvećim delom muškaraca koje je Vojska Republike Srpske (VRS) smatrala „vojno sposobnim“. DNK analizom posmrtnih ostataka pronađenih u masovnim grobnicama, do danas je identifikovano 5.977 osoba ubijenih u Srebrenici.
Većina tih muškaraca je ubijena u periodu od 13. do 16. jula 1995. godine, i to mahom u masovnim streljanjima: u skladištu u Kravici (13. jul: između 755 i 1.106 žrtava), Orahovcu (14. jul: najmanje 841 žrtva), kod brane u Petkovcima (14. jul: najmanje 815 žrtava), u Kozluku (16. jul: najmanje 815 žrtava), na Vojnoj ekonomiji Branjevo (16. jul: oko 1.200 žrtava) i u Domu kulture u Pilici (16. jul: oko 500 žrtava)“, piše u najnovijem dosijeu FHP-a.
Avdić: Moja osveta je pravda
U jednom od zapisnika o primopredaji lica između granične policije Bajina Bašta i policije u Bratuncu, do kojih je FHP došao, piše da je 31. jula 1995. na graničnom prelazu Ljubovija izvršena primopredaja „lica zajedno sa ličnim prtljagom koje je ilegalno ušlo na teritoriju SRJ… Avidć Azema, od oca Memiša, rođenog 19. 1. 1954. u Osmačama, opština Srebrenica, sa poslednjim mestom prebivališta u Srebrenici, koji kod sebe osim odevnih predmeta nije imao nikakvog drugog ličnog prtljaga niti ličnih dokumenata…“, navodi se u zapisniku i dodaje da je lice predao Risto Šeovac.
Azim Avdić, inače prosfevtni radnik, se i dalje vodi kao nestao. Njegov sin Muhamed, govorio je na jučerašnjem prestavljanju dosijea FHP-a. Poslednji put je video, kako je rekao, svog babu u martu 1995, kada je Azim osigurao izlazak njegove dece i supruge iz srebreničke enklave. Muhamed je ispričao da je jedini kontakt sa ocem imao preko pisama i radio amatera, „sve do jula 1995. godine kada pisma prestaju“. U avgustu 1995, saznaje da mu je otac zarobljen, i sve od tada do danas on traga za njim i traži pravo da sazna istinu o sudbini svog oca.
– Mog oca je uhapsio zvanični organ Srbije i u ime Srbije isporučio ga Republici Srpskoj. Danas osoba koja je odgovorna za to mirno živi u Bajinoj Bašti, rekao je Muhamed, ukazujući da se radi o Risti Šeovcu i da on i dalje živi u Bajinoj Bašti sa svojim sinovima, „a za razliku od njih, ja još uvek ne znam sudbinu svog oca“. Mihamed je izrazio nadu da će organi Srbije „koji žele da brane čast Srbije“ utvrditi sve okolnosti ovih događaja i procesuirati odgovorne.
– Moja osveta jeste saznanje istine, moja osveta je pravda, i moja osveta je povratak i nastavak života u Srebrenici, istakao je, vidno potrešen Muhamed Avdić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
