Uperio je oružje u mene, više puta me silovao

„Dana 14. aprila 1999. godine, kada sam imala samo 16 godina, srpski policajac upao je u moju kuću. Tražio je mog oca i moju braću. Međutim, nisu bili kod kuće. U kući sam bila sa majkom, tetkom i dva rođaka. Policajac nam je naredio da mu pokažemo lične karte. Nakon što je pogledao moju, zadržao ju je i rekao mi da moram da idem s njim u policijsku stanicu da dam izjavu o muškarcima iz našeg domaćinstva. U tom trenutku je u ušao moj ujak i pitao ga „Zašto vodite našu devojčicu?“. Policajac je rekao da će upucati sve ako se iko pomeri. Moja mama mu je rekla da uzme nju umesto mene. „Ne, ona je dete“, odgovorio je policajac, „zato neće lagati gde se nalaze njeni otac i braća“.

Potom me je srpski policajac otrgao iz ruku majke i odveo u srpsko selo u blizini. Uveo me je u praznu kuću, koja se nalazila odmah pored glavnog puta i bacio me na gomilu sušenog kukuruza. Počela sam da vičem. Vrištala sam iz sve snage. Tada me je odveo do svog automobila i počeo da me siluje.

Sećam se svega. Uperio je oružje u mene, više puta me je zlostavljao i silovao. Bila sam toliko šokirana i iscrpljena da sam izgubila svest.

Kada bih se osvestila, plakala sam nekontrolisano moleći ga da me ubije. Rekao je: „Ne. Neću, jer ćeš na ovaj način više patiti“. Iskreno, mnogo sam patila. Sećam se da je imao zavoj na levoj ruci. Rekao mi je da ga je Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) ranila, pa će da se osvetiti na meni.

Svaki put kada sam vrisnula, pretio mi je da će me odvesti u područje koje je bilo puno srpskih snaga, gde bi me više ljudi silovalo.

Nakon što je je završio sa zlostavljanjem, otišao je u prodavnicu i ostavio me samu u autu. Znala sam da je selo pretežno srpsko, pa sam se bojala da učinim bilo kakav potez.

Ubrzo nakon što je policajac otišao, iz iste prodavnice je izašao stariji muškarac i krenuo prema meni. Isterao me iz automobila i odveo u nedovršenu kuću. Jasno se sećam čoveka, bio je star i bio je bogalj. Tu, u toj kući me je silovao. Nekoliko sati kasnije, vratili su me u moje selo i ostavili na ulici. Rekli su mi da nikome ne govorim o onome što se dogodilo.

Umesto toga, trebalo je da kažem da sam sve vreme bila u policijskoj stanici i da sam davala izjavu o tome gde se nalaze moj otac i braća.

Prošla sam kroz seosko groblje, u nadi da se moj život upravo tu i završi. Nisam htela da idem kući i da objašnjavam šta mi se upravo dogodilo. Međutim, nekako sam stigla do kuće svog ujaka. Nisam morala ništa da kažem Sudeći po stanju u kojem sam bila, svi su znali šta se dogodilo. Niko ne odvodi šesnaestogodišnje dete u policijsku stanicu i drži je tamo satima samo da bi je vratio kući izgrebanu, u modricama…

Sledećeg dana sam svoj slučaj prijavila OVK. Kasnije sam prijavila i Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu. Sve sam, takođe, prijavila i Misiji Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu.

Počinitelj ovog zločina na kraju je identifikovan. Međutim, 20 godina je prošlo i pravda za mene nema. Moj mučitelj nije odgovarao za svoja krivična dela i još uvek je na slobodi. Na Kosovu postoji 20.000 žena i muškaraca koji su preživeli zločine seksualnog nasilja u ratu. Pravda je sve što žele.

Sve što želim je pravda. Iako danas živim srećnim životom u Teksasu kao ponosna majka dve ćerke rođene u Sjedinjenim Američkim Državama, koje nikada neće morati da se susretnu sa strahotama koje sam preživela, nikada neću imati onaj pravi mir dok se pravda ne ispuni. Stoga, pozivam predstavnike Kongresa Sjedinjenih Američkih Država da se pozabave nekažnjivošću ratnih zločina i kršenja ljudskih prava koja su počinjena na Kosovu tako što će odmah preduzeti korake ka traženju pravde za žrtve“.

Slučaj nije opet otvaran

U junu ove godine, kosovsko tužilaštvo saopštilo je da nema pravnog osnova za ponovno otvaranje slučaja Vasfije Krasnići Gudman. Specijalna tužiteljka Kosova Drita Hajdari izjavila je tada za BIRN da je pokušala da pronađe pravni osnov za ponovno otvaranje slučaja Vasfije Krasnići Gudman, ali da u tome nije uspela. Objasnila je da je jedan od razloga za ponovno otvaranje ovog slučaja to što su tokom rata srpske snage silovanje koristile kao oružje. Vrhovni sud Kosova je 2014. godine oslobodio dvojicu bivših srpskih policajaca koji su prvobitno optuženi da su silovali Krasnići Gudman.

Na inicijativu Jahjage

Na inicijativu bivše predsednice Kosova Atifeta Jahjage, u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD, krajem aprila je održano javno slušanje na kome su izneta svedočenja o silovanju Albanki tokom oružanih sukoba na Kosovu. Jahjaga tvrdi da je navodno na Kosovu silovano 20.000 žena. Srpska strana ove tvrdnje demantuje.