Ustavni sud tvrdi da civilne žrtve rata nisu diskriminisane

Iz FHP-a za Danas ističu da argumentacija Ustavnog suda ne predstavlja suštinsku ustavnopravnu ocenu ovog spornog zakona, „već se svodi na nedovoljno obrazloženo reprodukovanje zakonskih odredbi, čime se i najviša sudska institucija stavila na stranu drugih državnih organa u održavanju na snazi ovog diskriminatornog propisa, koji obespravljuje najveći deo civilnih žrtava rata u Srbiji“.
FHP ponovo poziva Vladu Srbije i nadležne državne organe da, na osnovu ponuđenih stručnih rešenja i istinskih konsultacija sa udruženjima žrtava, pristupe izradi novog zakonskog rešenja koje bi na pravičan način obuhvatilo sve građane koji su kao civili izgubili život ili pretrpeli ozbiljne povrede tokom ratova devedesetih godina.

Milica Kostić, direktorka za pravna pitanja FHP-a, objašnjava za naš list da je Zakon o pravima civilnih invalida rata, donet 1996, pri samom definisanju ko se može smatrati civilnim invalidom rata, odnosno civilnom žrtvom rata, u potpunosti isključio brojne kategorije žrtava, poput osoba sa stepenom fizičkog invaliditeta manjim od 50 odsto, osobe sa psihičkim posledicama pretrpljenog nasilja, preživele silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja u ratu, građane nesrpske nacionalnosti koji su bili žrtve srpskih državnih i paradržavnih snaga, osobe koje su pretrpele povredu izvan perioda formalno proglašenog ratnog stanja u Srbiji, nestale osobe, ako nisu proglašene za umrle i srodnike poginulog civila koji sa njim nisu živeli u zajedničkom domaćinstvu.

– Na taj način zakonom se pobrojane kategorije neposredno ili posredno diskriminišu po različitim ličnim svojstvima i uskraćuje im se socijalna pravda – naglašava Kostić. FHP, koji godinama unazad ukazuje na apsolutnu neadekvatnost ovog zakona prema potrebama i pravima civila ranjenih, poginulih ili nestalih u oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji, kao i prema obavezama države Srbije u pogledu poštovanja ljudskih prava, tražio je od Ustavnog suda da sporne odredbe zakona ukine kao nesaglasne sa Ustavom Srbije, ali i sa potvrđenim međunarodnim ugovorima koji čine deo domaćeg pravnog poretka.

– Po prijemu inicijative FHP-a, Ustavni sud nije pokrenuo postupak utvrđivanja nesaglasnosti spornog zakona sa Ustavom, već je bez posebnog obrazloženja našao da inicijativa ne ispunjava neophodne pretpostavke za dalje postupanje, iako sadrži sve neophodne elemente da bi se po njoj postupilo – ime podnosioca, identifikovanje propisa i odredbi čija se ocena ustavnosti traži, pozivanje na delove Ustava i međunarodnih konvencija koje navedeni propis krši, kao i argumente koji potkrepljuju tvrdnje o neustavnosti. Paradoksalno, Ustavni sud se upravo upustio u ocenjivanje argumenata FHP-a, što govori da je ipak trebalo da u potpunosti sprovede postupak za ocenu ustavnosti zakona i na kraju takvog postupka da svoje mišljenje o ovom važnom pitanju, koje utiče na položaj više hiljada građana Srbije – objašnjava Kostić.

Kako dodaje, iz obrazloženja se jasno vidi stav Ustavnog suda, po kome on u naznačenim odredbama Zakona o pravima civilnih invalida rata ne vidi ništa sporno. Naša sagovornica navodi da sud nije prihvatio argument da je prekršena ustavna zabrana diskriminacije kada je propisano da samo osobama sa fizičkim invaliditetom određenog stepena može biti priznat status civilnog invalida rata, pripisavši zakonodavcu potpuno ovlašćenje „da u domenu zakonodavne politike, u skladu sa finansijskim mogućnostima, utvrdi u kojim slučajevima, pod kojim uslovima i u kom obimu će obezbediti određena prava po osnovu invalidnosti“.

– Ovo polazište samo po sebi jeste ispravno, jer je i Evropski sud za ljudska prava, tumačeći Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, definisao da države potpisnice imaju pravo da određuju obim mera socijalne politike u skladu sa svojim mogućnostima. Međutim, kada propisuju takve mere istovremeno su dužne da obezbede da se one sprovode bez diskriminacije u odnosu na neko lično svojstvo. U svojoj praksi, Evropski sud je u slučaju „Glor protiv Švajcarske“, nakon podrobne pravne analize, utvrdio da uskraćivanje zakonskih prava ili nametanje obaveza u odnosu na stepen invaliditeta pojedinca može predstavljati povredu zabrane diskriminacije zajemčene Konvencijom.

Ustavni sud Srbije u konkretnoj situaciji nije hteo da ispita sličnu stvar – ukazuje Kostić.

Ustavni sud je odbacio i tezu o neravnopravnom položaju civilnih invalida rata, koji moraju da ispune uslov od 50 odsto invaliditeta, u odnosu na ratne vojne invalide, za koje je prema zakonu dovoljan prag od 20 odsto.

– Uz prethodno ograđivanje izjavom da Ustav Srbije ne poznaje princip jednakosti kao opšti, Veće Ustavnog suda koje je odlučivalo o inicijativi je, iz nepoznatih i nenavedenih razloga, našlo da se radi o različitim kategorijama pravnih subjekata, u potpunosti prenebregnuvši činjenicu da se radi o ličnom svojstvu pojedinca, odnosno da li je neko bio civil ili vojnik, koje uživa zaštitu i po Ustavu i po Zakonu o zabrani diskriminacije – objašnjava Kostić.

Prema njenim rečima, Ustavni sud sebe ne smatra nadležnim da se izjasni ni o (ne)opravdanosti isključivanja drugih brojnih kategorija žrtava, koje nisu obuhvaćene osporenom definicijom u zakonu.

– Upravo zbog odbijanja da uzme u obzir domet i efekte primene zakonskih definicija civilnog invalida rata i civilne žrtve rata, Ustavni sud nije ni mogao ustanoviti da postoji diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti. Naime, formalno je tačno da svaki građanin koji ispuni uslove može ostvarivati prava propisana zakonom. Međutim, ako je jedan od uslova taj da je povredu ili pogibiju morao prouzrokovati „neprijatelj“, tada postaje sasvim jasno da gotovo nijednu žrtvu koja nije srpske nacionalnosti ovaj zakon neće prepoznati, jer su one, po pravilu, stradale od ruku snaga koje država Srbija smatra „prijateljskim“. Zbog toga se ovde, zapravo, radi o posrednoj diskriminaciji, koja je, isto kao i neposredna, zabranjena članom 7 Zakona o zabrani diskriminacije – ukazuje direktorka za pravna pitanja FHP-a.

Kako dodaje, istom logikom, Ustavni sud nije ocenjivao ni to što su osobe koje se vode kao nestale, za razliku od poginulih i umrlih, izostavljene iz definicije civilne žrtve rata, ponovivši da ne može da odlučuje o onome što „po mišljenju inicijatora“ nedostaje u nekoj odredbi zakona.

– Konačno, Ustavni sud je potvrdio i slobodu zakonodavca da propiše krug lica iz uže porodice koja mogu biti korisnici prava predviđenih u zakonu, izostavivši tako, primera radi, braću i sestre neposredne žrtve, iako nadležna međunarodna tela naglašavaju da treba voditi računa o pravima svih bliskih srodnika žrtve, naročito u slučajevima teških kršenja ljudskih prava kakva su lišavanje života, mučenje ili prisilni nestanak – kaže Milica Kostić.

Iz Fonda za humanitarno pravo zaključuju da je odbacivanjem inicijative, Ustavni sud propustio priliku da se sa ustavnopravne strane i iz ugla poštovanja ljudskih prava izjasni o zakonskom režimu za civilne žrtve rata u Srbiji, koji te žrtve već dve decenije ostavlja bez bilo kakvih prava i podrške i koji ostaje predmet ozbiljnih kritika kako međunarodnih tela koja nadziru poštovanje ljudskih prava, tako i Evropske unije čijem članstvu Srbija i dalje teži.

Zeleno svetlo za Ministarstvo rada

Milica Kostić ukazuje da je Ustavni sud dao zeleno svetlo nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da u parlamentarnu proceduru prosledi svoj Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica objavljenog u decembru 2014, „koji zadržava isti režim za civilne žrtve, a u nekim aspektima njihova prava dodatno degradira“.

Janković: Zaštitnik građana će predložiti novi zakon

Miloš Janković, vršilac funkcije zaštitnika građana, ističe za Danas da je služba ombudsmana formirala radnu grupu za izradu nacrta zakona o civilnim žrtvama oružanih sukoba, „imajući u vidu da postojeći propisi ne pružaju zaštitu za žrtve, pre svega u oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina“. Janković kaže da je izrada nacrta zakona u sklopu povećanja pažnje položaju žrtava, jer je njihov položaj takav da ime ne obezbeđuje očekivanu zaštitu niti pripadajuće reparacije.

Zakon o pravima civilnih invalida rata u potpunosti isključuje:

* osobe sa stepenom fizičkog invaliditeta manjim od 50 odsto, kao i osobe sa psihičkim posledicama pretrpljenog nasilja
* preživele silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja u ratu
* građane nesrpske nacionalnosti koji su bili žrtve srpskih državnih i paradržavnih snaga
* osobe koje su pretrpele povredu izvan perioda formalno proglašenog ratnog stanja u Srbiji
* nestale osobe, ako nisu proglašene za umrle
* srodnike poginulog civila koji sa njim nisu živeli u zajedničkom domaćinstvu