Veća prava za vojne invalide i porodice poginulih boraca

Kako se ističe u najnovijem izveštaju Fonda za humanitarno pravo (FHP) „Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata“, iz zakonskih rešenja i nivoa predviđenih prava u drugim državama bivše Jugoslavije prepoznaje se zanemarivanje civilnih žrtava u odnosu na vojne invalide i porodice poginulih boraca. „S druge strane, primetan je donekle širi obim prava i usluga, a prisutni su i iskoraci u priznavanju pojedinih posebnih kategorija žrtava, čime je uzeta u obzir njihova brojnost i specifičnost njihovog položaja“, navodi se u izveštaju FHP-a.

Srbija

U kontekstu oružanih sukoba, vlasti u Srbiji su bile odgovorne za teška kršenja prava sopstvenih građana iz reda nacionalnih manjina, ali i nekih pripadnika većinskog srpskog naroda. U Srbiji danas živi značajan broj građana koji su usled rata izbegli iz drugih država bivše Jugoslavije, a najveći deo ostao je da živi u njoj trajno. Među njima je nemali broj onih koji su preživeli zločine čije fizičke i psihičke posledice trpe i danas, a mnogi su u ratu izgubili jednog ili više člana porodice.

Osim zavidnih napora u stambenom zbrinjavanju i rešavanju statusa izbeglica i interno raseljenih, Srbija nije preduzela gotovo nikakve mere da adekvatno adresira prava i potrebe civilnih žrtava i njihovih porodica. Broj ovih žrtava procenjuje se na najmanje 15.000. Najveći broj žrtava nije prepoznat u okviru postojećeg Zakona o pravima civilnih invalida rata iz 1996. Prava rezervisana za civilne žrtve isključivo imaju oblik materijalne podrške, a istovremeno ne postoje nikakve druge usluge socijalne zaštite.

Hrvatska

Prava civilnih žrtava u Hrvatskoj uređena su Zakonom o zaštiti vojnih i civilnih invalida rata. Ovaj zakon prepoznaje kategoriju civilnog invalida rata, kao osobe čiji je organizam oštećen najmanje 20 odsto zbog rane ili povrede u vezi sa ratnim događajima, diverzantskim, terorističkim akcijama, dejstvima Jugoslovenske narodne armije (od 17. avgusta 1990) ili od eksplozije zaostalog ratnog materijala. Za razliku od zakona u Srbiji, svojstvo civilnog invalida rata se može ostvariti i usled oštećenja organizma za najmanje 60 odsto zbog bolesti, a bolest je posledica zlostavljanja odnosno lišenja slobode od strane terorista ili pripadnika JNA.

Prava po ovom zakonu mogu ostvariti članovi porodice osoba koje su poginule, umrle ili nestale pod istim okolnostima, a ne postoji diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti podnosilaca. Kako se radi o pravima iz domena socijalne zaštite, mogu ih uživati samo osobe koje trajno borave na teritoriji Hrvatske, ne i izbeglice. Opseg prava dostupan civilnim žrtvama širi je nego u Srbiji i obuhvata osobnu i porodičnu invalidninu, opskrbninu (novčano primanje), besplatne udžbenike za decu poginulih civilnih žrtava, ortopedski dodatak, prednost pri upisu u obrazovne ustanove, dodatak za negu i pomoć druge osobe, profesionalnu rehabilitaciju, banjsko i klimatsko lečenje i pomoć u troškovima lečenja i nabavci ortopedskih pomagala.

Zakon o pravima žrtava seksualnog nasilja donet je 2015. i njime se priznaju status i prava osobama koje su preživele seksualno nasilje od 5. avgusta 1990. do 30. juna 1996. Priznavanjem statusa, žrtva stiče pravo na jednokratnu novčanu naknadu od oko 12.200 evra ili na uvećanu naknadu od oko 18.400 evra u slučajevima kada je seksualno nasilje za posledicu imalo prisilnu trudnoću, prisilno izazvan pobačaj, rođenje deteta, ili je izvršeno nad maloletnom osobom.

Bosna i Hercegovina

Složenost državnog uređenja Bosne i Hercegovine uslovila je da se funkcije države na najvišem nivou obavljaju u graničenim oblastima. Većina pitanja uređuje se na nivou dva entiteta (Federacija BiH i Republika Srpska) i jednog distrikta (Brčko). Takva situacija utiče i na kompenzaciju žrtava rata 1992-1995, koja varira u dostupnosti pojedinim kategorijama žrtava, kao i u iznosu, u zavisnosti od mesta prebivališta. Uz sve razlike, osnovna karakteristika je da zakonom predviđene kompenzacije ne pripadaju svim kategorijama žrtava, a zajedničko svim zakonskim oblicima kompenzacije je to da se podvode pod socijalnu pomoć, koja je po pravilu uslovljena lošim imovinskim stanjem žrtve.

Zakon o nestalim osobama jedini je pravni akt koji postoji na državnom nivou BiH. Kako se više od 9.000 osoba u BiH još vodi kao nestalo obezbeđivanje osnovnih prava predviđenih relevantnim međunarodnim dokumentima od ključne je važnosti. Prema ovom zakonu, nestalim osobama smatraju se civili i borci koji su nestali tokom oružanih sukoba u BiH od 30. aprila 1991. do 14. februara 1996.

Federacija BiH

Na nivou Federacije BiH osnovna prava civilnih žrtava rata propisana su Zakonom o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnih žrtava rata i zaštite porodica sa djecom. Civilnim žrtvama rata se smatraju osobe kod kojih je nastupilo telesno oštećenje od najmanje 60 odsto zbog rane, povrede ili ozlede, ali i od bolesti nastale usled zlostavljanja, lišenja slobode, nezakonitog kažnjavanja, protivpravnog lišenja slobode, boravka u zatvoru… Civilna žrtva je i osoba koja je poginula, umrla ili nestala pod istim okolnostima. Civilnim žrtvama rata se smatraju i osobe koje su preživele seksualno zlostavljanje. Oko 800 žrtava ostvarilo je ovaj status i prima posebnu mesečnu naknadu koja je u 2016. iznosila oko 260 evra.

Republika Srpska

Prema Zakonu Republike Srpske, civilnim žrtvama rata se smatraju osobe kod kojih je oštećenje organizma nastalo zlostavljanjem, silovanjem, zatočeništvom u koncentracionom logoru, internacijom, prinudnim radom, ranjavanjem ili povređivanjem usled kojeg je nastalo oštećenje organizma od najmanje 60 odsto. Nestale osobe su ovim zakonom izričito priznate kao civilne žrtve rata. Prava na zaštitu po ovom zakonu su civilna i porodična invalidnina, dodatak za negu i pomoć drugog lica, dodatak člana porodice nesposobnog za rad, dodatna novčana pomoć, dodatak za samohranost, zdravstvena zaštita i profesionalna rehabilitacija.

Kosovo

Na Kosovu su prava civilnih žrtava rata i njihovih porodica uređena zajedno sa pravima drugih kategorija stanovništva nastalim u vezi sa ratom 1998-1999. Zakon br. 04/L-054 o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), civilnih žrtava rata i njihovih porodica stupio je na snagu januara 2012. Zakonom br. 04/L-054 pružaju se određena prava „užoj porodici“ civilne žrtve ili nestalog civila.

Zakon, međutim, pravi jasnu razliku između civilne žrtve rata kao poginule osobe i civila koji se i dalje vodi kao nestao. Tako se civilnom žrtvom smatra osoba koja je ubijena ili je ranjena od neprijateljskih snaga, a kasnije preminula od 27. februara 1998. do 20. juna 1999, kao i osoba koja je stradala od mina i drugih eksplozivnih sredstava zaostalih iz rata u roku od tri godine nakon završetka rata. Nestalo civilno lice je osoba čije je mesto nalaženja nepoznato članovima uže porodice, a koje je nestalo između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000. Slično zakonu u Srbiji, i ove definicije civilnih žrtava dovode do diskriminacije, pre svega na nacionalnoj osnovi. Nedefinisanost termina „neprijateljske snage“ može u praksi dovesti do proizvoljnog tumačenja, a uzevši u obzir kontekst sukoba, nije isključeno da će se u praksi prvenstveno misliti samo na srpske i jugoslovenske snage. Time bi većina Srba, koji su bili žrtve pripadnika OVK, bila isključena iz Zakona.

Postavljanje vremenskog okvira na 20. jun 1999, kao formalnog datuma prestanka oružanog sukoba na Kosovu, takođe ima diskriminatoran efekat prema nealbanskim žrtvama, kada se ima u vidu da je preko 50 odsto civilnih žrtava među srpskim stanovništvom stradalo nakon juna 1999. Zakon ne uslovljava sticanje prava na novčanu naknadu proglašenjem nestalog člana porodice za umrlog, pa prema raspoloživim podacima, više desetina srpskih porodica koje žive na Kosovu ostvaruje ovo pravo. Opšti nalazi u praćenju Zakona br. 04/L-054 je da se on ne sprovodi dosledno, da je primena često proizvoljna… Zakon br. 04/L-054 dopunjen je 2014. i obuhvata i žrtve seksualnog nasilja počinjenog za vreme rata na Kosovu. Kao i u slučaju civilnih žrtava, i ovde je vremenski period diskriminatoran, jer ne obuhvata nijedan slučaj koji se dogodio nakon juna 1999. godine.

Ceo izveštaj FHP-a nalazi se na sajtu ove nevladine organizacije.

Heremič: Status civilnih žrtava pomaže ljudima

O položaju civilnih žrtava rata u BiH, na nedavnom predstavljanju izveštaja FHP-a, govorila je Lejla Heremič, socijalna pedagoškinja iz organizacije Medika iz Zenice koja se specijalizovala u pomoći žrtvama ratnog silovanja. Prema njenim rečima, u BiH je ostvaren veliki napredak u poboljšanju položaja civilnih žrtava rata, ali i dalje ima prostora za napredak.

– Medika iz Zenice je 2014. godine od federalnog Ministarstva rada i socijalne politike dobila saglasnost da izdaje uverenja žrtvama o preživljenom ratnom silovanju. To uverenje je ljudima neophodno da bi aplicirali za status civilne žrtve rata. Do tada, procedura je nalagala da žrtve moraju da dovedu dva svedoka koja bi potvrdili da je neko silovan u toku rata. To je bilo izuzetno problematično rešenje. Međutim, taj pravilnik je sada ukinut i mi u Medici možemo da izdajemo uverenja bez potvrde dva svedoka – navela je Heremič.

Ona je naglasila da sam status civilne žrtve rata, iako sa sobom nosi samo simboličan novčani iznos, znači žrtvama.

– U Medici smo 2014. godine uradili istraživanje o dugoročnim posledicama ratnog silovanja. Istraživanje je pokazalo da osobe koje su ostvarile status civilnih žrtava rata pokazuju manji stepen simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja, generalno bolje zdravstveno stanje i veće zadovoljstvo životom – kazala je Heremič. V. J.