Za ubijanje i mučenje civila samo do osam godina zatvora

Osuđeni su: Milan Dević, kao pripadnik samostalno uspostavljene lokalne civilno-vojne vlasti, na osam godina zatvora; Željko Krnjajić kao komandir Stanice milicije u Lovasu, na šest godina zatvora osuđeni su Darko Perić, Radovan Vlajković, kao pripadnici Teritorijalne odbrane Valjevo, čije su jedinice prepotčinjavanjem ušle u sastav Druge proleterske gardijske mehanizovane brigade JNA, na po pet godina zatvora, dok je Radisav Josipović, pripadnik iste jedinice, osuđen na četiri godina zatvora; dvojica pripadnika dobrovoljačke grupe „Dušan Silni”, Zoran Kosijer i Jovan Dimitrijević, osuđeni su na po šest godina zatvora, dok je pripadnik iste jedinice, Saša Stojanović, osuđen na sedam godina zatvora. Zatvorske kazne za osuđene ratne zločince uključuju i vreme koje su proveli u pritvoru, a većina je ih uhapšena 2007. i 2008. godine.

Suđenje je počelo još u aprilu 2008. Prvobitnom optužnicom, četrnaestorici optuženih je stavljeno na teret da su kao pripadnici različitih formacija, u oktobru i novembru 1991. u hrvatskom mestu Lovas izvršili napad na civile, prema njima nečovečno postupali, mučili ih, povređivali i ubijali, što je imalo za posledicu smrt 69 osoba, dok je 12 civila zadobilo teške i lake telesne povrede. Izmenjenom optužnicom od 28. decembra 2011. broj smrtno stradalih civila smanjen je sa 69 na 44. Viši sud u Beogradu doneo je 26. juna 2012. godine presudu kojom je sve optužene oglasio krivim i osudio ih na kazne od četiri do 20 godina zatvora. Međutim, Apelacioni sud u Beogradu ukida tu presudu u decembru 2013. i predmet vraća na ponovni postupak.

Tužilaštvo za ratne zločine je u januaru 2017. izmenilo optužnicu, kojom je obuhvatilo 10 optuženih, pa je tako smanjen i broj žrtava na 32. Tokom prošle godine postupak je obustavljen u odnosu na Petronija Stevanovića, koji je preminuo, dok je u odnosu na Miodraga Dimitrijevića razdvojen zbog zdravstvenog stanja optuženog.

Sudsko veće je 14. juna 2018. odlučilo da glavni pretres počne iznova. Prilikom donošenja ove odluke, veće se rukovodilo stavom Apelacionog suda da zamenici tužioca za ratne zločine nisu mogli da preduzimaju radnje u periodu u kojem Tužilaštvo nije imalo glavnog tužioca. Pročitana je izmenjena optužnica zbog razdvajanja postupka u odnosu na Dimitrijevića i Stevanovića. Ponovno je smanjen broj žrtava – na samo 28. Inače, u svojim završnim rečima, pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, optuženi su  negirali optužbe i tvrdili kako je prethodni postupak vođen tendenciozno da bi se oni proglasili krivim bez valjanih dokaza.

Hrvati ubijani po ulicama

Oko sedamdeset civila hrvatske nacionalnosti stradalo u selu Lovas. Tog oktobra 1991. ubili su ih pripadnici lokalne srpske civilno-vojne vlasti, paravojnih jedinica „Dušan Silni“ i Teritorijalne odbrane iz Valjeva. Napad na Lovas organizovan iz tri pravca, počeo je ujutro 10. oktobra tako što je otvorena artiljerijska paljba po hrvatskim kućama, bacane su bombe, kuće paljene, a Hrvati su izvođeni i ubijani na ulicama.

„Čistači“ minskog polja

Nakon ulaska JNA i drugih srpskih jedinica u selo 10. oktobra 1991. godine, lokalni nesrbi, među kojima i jedan od svedoka, bili su primorani da u poljoprivrednoj zadruzi i drugim mestima vrše takozvanu „radnu obavezu“. Kako je izvestila agencija SENSE, njih pedesetak je 18. oktobra odvedeno na minsko polje nadomak Lovasa, gde su prisiljeni da hodaju i nogama „čiste“ poljanu od mina. Svedok je tom prilikom od eksplozije mine teško ranjen u stomak, ali se u neku ruku može smatrati srećnikom jer je bio među nekoliko desetina preživelih. Što od mina što od puščanih rafala srpskih vojnika, život je tada izgubio 21 lokalni Hrvat.