Zabrinutost SAD zbog slučaja braće Bitići

Kako nam je rečeno u američkoj ambasadi, Skot i Stanojković su razgovarali o izazovima koji su pred novom tužiteljkom, kao i o važnosti privođenja ratnih zločinaca pravdi.

„Ambasador je tokom razgovora posebno naglasio postojeću zabrinutost SAD za nedostatak rešenja u slučaju braće Bitići“, ističu iz ambasade SAD za Danas.

Prema našim nezvaničnim saznanjima, ovo je bio prvi sastanak Stanojković sa „strancima“ otkako je polovinom maja izabrana za naslednicu nekadašnjeg tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića. Ukoliko su tvrdnje naših izvora tačne, ovo predstavlja veoma zanimljiv detalj na početku mandata Stanojković, s obzirom na to da je u svojim šestogodišnjim programima rada Tužilaštva za ratne zločine uglavnom akcenat stavljala na procesuiranje odgovornih za zločine izvršene nad osobama srpske nacionalnosti.

Prema N1, Stanojković je prve korake kao tužiteljka napravila odbijajući da razgovara sa novinarima o tome šta će raditi na toj funkciji i kakva će u narednom periodu biti strategija tužilaštva. U prilog tome govori i činjenica da služba za odnose sa medijima u Tužilaštvu više ne postoji, pa su novinari/ke praktično onemogućeni da saznaju na čemu radi Stanojković otkako je na čelu ove institucije.

Inače, slučaj braće Bitići je godinama prepreka u odnosima Srbije sa SAD-om. Ilir, Agron i Mehmet Bitići, američki državljani, uhapšeni su krajem juna 1999. zbog ilegalnog ulaska u tadašnju SR Jugoslaviju, u pokušaju da pomognu Srbima da napuste Kosovo, zbog čega ih je sud u Prokuplju osudio na 15 dana zatvora. Četiri dana pre isteka kazne izvedeni su iz zatvora, odvedeni u Petrovo Selo u istočnoj Srbiji, gde su 9. jula ubijeni. Njihova tela nađena su 2001. u jednoj od dve masovne grobnice u tom mestu. Od ubistva Ilira, Agrona i Mehmeta Bitićija prošlo je 18 godina, a Srbija i dalje izbegava da reši ovaj slučaj, štiteći, prema navodima njihovog brata Fatosa Bitićija i Fonda za humanitarno pravo, bivšeg policijskog generala Gorana Radosavljević Gurija, koji je sada visoki predstavnik vladajuće Srpske napredne stranke.

Hronologija izbora tužioca

Vladimir Vukčević je u penziji od 31. decembra 2015. godine. Od tada, pa sve do maja ove godine, Tužilaštvo za ratne zločine nije imalo „glavnog“ šefa, već je njime, i to samo jednim periodom, rukovodio zamenik tužioca za ratne zločine Milan Petrović, inače i sam kandidat za tužioca. Upravo je Petrovića i Stanojković predložila Vlada Srbije, da bi na sednici parlamenta polovinom maja, poslanici glasali za Stanojković – 153 poslanika za, dva protiv, 14 nije glasalo. Za Petrovića nije bilo glasova. Interesantno je da je prvi konkurs za tužioca za ratne zločine propao, da bi potom bio održan drugi. Na oba konkursa, Državno veće tužilaca dalo je Stanojković najviše bodova. Njeni šestogodišnji programi rada Tužilaštva za ratne zločine bili su slični i na prvom i na drugom konkursu – nijednom ne pominje žrtve koje nisu srpske nacionalnosti, kritikuje Hrvatsku, traži dokumentaciju od Tužilaštva BiH o zločinima nad Srbima i insistira na suđenjima u odsustvu, iako sve relevantne međunarodne institucije to ne preporučuju. Međutim, u drugom programu se ne spominje da je ostvarila lične kontakte sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom, na šta se pozivala u svom prvom programu rada Tužilaštva za ratne zločine.