Zajedno grade mir uz podršku i ljubav

Žene iz svih delova Zvornika – Đulića, Klise, Šetića, Sapine, Toišića, Grbavice… koje su preživele najgore užase tokom rata iz devedesetih, kada su srpske snage proterale, opljačkale i ubile više od 1.300 ljudi, poranile su tog 20. septembra da bi što ranije krenule i stigle u Beograd. Ugostile su ih Žene u crnom, koje se godinama sa njima druže, sarađuju, posećuju…

U Beogradu je te srede bilo kišovito, ali to nije omelo gošće iz opštine Zvornik da nasmejane i spremne vide Beograd. Oko 11 časova stigle su u prestonicu Srbije, a Žene u crnom su ih sačekale sa kafom i kolačima. U putu im je, kažu, bilo dobro, nisu imale problema na granici… Stan je odzvanjao od pozdrava i zagrljaja. Nadu da će na ovim prostorima možda nekad doći do pomirenja dala je ova slika žena iz Zvornika i Beograda, prijateljska i puna ljubavi.

Nije im smetao mali prostor, neke su odmah sele na pod, a Staša Zajović iz Žena u crnom odgovorila im je: „Ovaj prostor je mali, ali su naša srca ogromna“, dodajući da ne mora da im opisuje koliko su „nam srca puna što ste tu“. Pošto je zid sobe u kojoj su se smestile oblepljen mnogim fotografijama iz akcija Žena u crnom, Staša ime je ispričala kako pomažu mnogima kojima je pomoć potrebna, poput izbeglica, „koji bježe od rata kao što ste i vi bježale“, zbog čega su jo gošće iz Zvornika zahvalile.

„Ali, nećemo da pričamo o ratu i ratnim zločinima, već o onome što radimo zajedno, što ste nam dale veliku snagu time što ste nam pokazale kako se može prelaziti bol, patnja i tragedije… Mi dobro znamo odakle vam je došlo zlo i zbog toga vam hvala što ste nas smestile u vaša srca“, rekla im je Staša.

Neke od žena iz Zvornika prvi put su u Beogradu. Neke često dolaze, poput Šahe Hrustić iz Klise, koja, osim što se druži sa Ženama u crnom, sarađuje sa njima, između ostalog, i preko Ženskog suda – feminističkog pristupa pravdi, na kome svoje tragične sudbine iz ratova pričaju žene iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Šaha je u ratu izgubila muža, i još nekoliko muških članova familije. Novinarki Danasa ispričala je kako je Staša svojevremeno u Zvornik donela mnogo knjiga da žene čitaju, pa su napravile biblioteku…

Suvada Selimović iz Đulića, koja je, takođe kao i Šaha, u ratu izgubila supruga i još 19 muških članova familije, zahvalila se Ženama u crnom što su organizovale posetu Beogradu. Ona je ispričala novinarki Danasa da kada se Žene u crnom pojave u Đilićima da je to „kao neka svetinja za nas“. Staša je dodala da „nema tako iskrenog interesovanja za radionice kao kod žena u Zvorniku“. „Prvih puta kada smo bile na radionicama, ja im kažem: „Hajdemo na pauzu“, one kažu: „Nećemo, hoćemo da radimo“, onda ih pitam: „Da li vam je teško“, a on odgovaraju: „Šta, bona, teško, napolju je teško kad kopamo“.

Posle osveženja i malog odmora, krenule su u obilazak Beograda, od Konaka knjeginje Ljubice, preko Kalemegdana do krstarenja Dunavom i ručka na Zemunskom keju. Kiša im nije smetala, lepo su se provele…

Nakon ovog jednodnevnog izleta u Beograd, uskoro će uslediti uzajamna poseta, a prema pričama koje su „stigle“ do novinarke Danasa, žene iz Zvornika fenomenalno spremaju klopu. Red je da to i „sedma sila“ proba.

Zločini i presuda

Srpske snage su prvog dana juna 1992. kršeći dogovor koji su prethodnog popodneva postigli u kući Vinka Radovića u Petkovcima, opkolile tenkovima i „pragama“ svoje komšije u obližnjem Klisu, Đulićima i Jusićima, i umesto da ih puste da odu prema Tuzli kako se prethodno saglasili, poterali su kolonu prestrašenih ljudi preko brda put Zvornika. Usput su ubijali one koji su se usprotivili nenadanoj promeni plana, da bi u sumrak decu, žene i starce odvojili na livadi pored puta, a nekoliko stotina muškaraca potrpali u teretne kamione kojima su ranije prevozili stoku i šut i krenuli put Tehničko-školskog centra u obližnjem Karakaju. Za te zločine pred Specijalnim sudom u Beogradu 2010. osuđeni su Branko Grujić na kaznu zatvora od šest godina, dok je Branko Popović dobio kaznu od 15 godina.