„Zaradi platu“

Obični građani bi pomislili kako se u Specijalnom sudu neprimereno mogu ponašati samo optuženi, ali to je daleko od istine. Svašta tu ima, ali ono što sam primetila tokom praćenja suđenja za ratne zločine je nedolično ponašanje pojedinih advokata okrivljenih. Ne znam kako je u drugim predmetima, ali u ovim za ratne zločine branioci sebi daju PREVIŠE za pravo.

Samo kratko da podsetim, Gojku Lukiću, Dušku i LJubiši Vasiljeviću, Jovanu Lipovcu i Dragani Đekić sudi se da su 27. februara 1993. na železničkoj stanici u Štrpcima iz brzog voza koji je saobraćao na relaciji Beograd-Bar izveli i ubili 20 civila nesrpske nacionalnosti.

Prvo suđenje za „Štrpce“ trebalo je da bude održano u ponedeljak, 25. novembra, ali je odloženo jer se nijedan svedok nije pojavio. Iako nije održano, neprijatnim ga je učinio advokat Goran Ninić, branilac optužene Dragane Đekić. Još sam bila u sudnici, oblačila sam kaput, kad sam čula nečije podvike, tipa „vi iz civilnog društva ste najgori“ i slično.

Okrenem se i vidim da je u pitanju Ninić. Onako zbunjena ga upitam o čemu se radi i što viče, a on kaže da je (navodno) rekao „dobar dan“ aktivisti iz Žena u crnom, koji mu (navodno) nije uzvratio. I to ga valjda iznerviralo, jer jelte kako je moguće da „ovi strani plaćenici“ jednom Niniću ne kažu „dobar dan“.

Lepo mu objasnim da niko od nas nije u obavezi da njega pozdravlja kako god da smo (ne)vaspitani, kao i da nismo svi iz civilnog sektora, te da ima i nas iz medija, a on besno kaže da smo mi novinari „najgori“.

Tako je Ninić, na oduševljenje optuženih, verovatno i drugih branilaca, od sudnice 4 do izlaza iz Specijalnog suda, „držao“ lekciju nama „izdajnicima srpskog naroda“. Ućutao je tek kada sam mu se predstavila.

Tako dođeš da pratiš suđenje, gledaš svoja posla, nikoga ne diraš, a završiš tako što te tamo neki advokat, tamo neke Dragane Đekić – koja svako suđenje isprati čitanjem tamo neke knjige, da li iz dosade ili iz nepoštovanja suda ili da bi se pokazala pametnom, nebitno je – maltretira. Znači, u zgradi koja bi trebalo da bude jedna od najbezbednijih u Srbiji, možeš itekako da budeš nebezbedan.

Elem, drugo suđenje je održano u utorak, 26. novembra. Trajalo je skoro tri sata bez pauze. Bilo je mučno i bučno. Jedan od bučnijih bio je naravno Ninić, ali nije samo on „briljirao“. Advokat Đorđe Dozet je čak u jednom trenutku Vitoroviću dobacio da „zaradi platu“, dok se ovaj spremao da postavlja pitanja svedoku, ali ga zamenik tužioca nije čuo.

Slušajući strahote tog zločina, biti na dva metra od Gojka Lukića, brata Milana Lukića – koji je tolike porodice zavio u crno, koljući i paleći žive ljude, gledati optuženu kako čita knjigu, s nevericom slušajući lažna svedočenja i plus na sve to trpeti nekulturna ponašanja branilaca… I nikom ništa. Sve će ostati isto, jer u jednom rasulu od države, nije za očekivati civilizovano ponašanje čak ni u Specijalnom sudu.