Zavet ćutanja

Da su kampovi za „srpske izdajnike“ postojali, saznala sam na izložbi Vojvođanskog građanskog centra u KC Labu. Folder „Ukradena sloboda“. Sadržala je priče izbeglica koje su nasilnom mobilizacijom završavale na ratištima u Hrvatskoj i BiH. Jedan od takvih kampova bio je kamp Srpske dobrovoljačke garde u Erdutu.

Mesec dana nakon operacije Bljesak, u junu 1995. godine u Srbiji počinje organizovana prisilna mobilizacija izbeglica iz Krajine. Oni koji su bežeći od ratom zahvaćenih područja, mir pronašli u Srbiji, prijavljivali bi se u Komesarijat za izbeglice ili Crveni krst. Na osnovu spiskova izbeglica sačinjenih u Komesarijatu ili Crvenom krstu, MUP Srbije nasilno ih je mobilisao i slao u Erdut. Racija je sprovođena širom Srbije – ljudi su odvođeni sa ulica, pijaca, iz restorana, studentskih domova, pa čak i sa mature.

U kampu u Erdutu dočekivala ih je Srpska dobrovoljačka garda, koja je delovala uz podršku službe državne bezbednosti. Jedinica je učestvovala u ratu u Hrvatskoj i BiH, a njeni pripadnici izjašnjavali su se kao patriote kojima je cilj zaštita Srba van granica Srbije.

Zaštita Srba van granica Srbije. Drhtim dok kucam ovu rečenicu. Zaštita Srba van granica Srbije. Zaštita Srba. Zaštita.

Dolaskom u kamp, nasilno mobilisani ljudi, bili bi šišani na ćelavo i postrojavani u dve kolone u kojima su morali da stoje ceo dan, bez hrane i vode. Spavali su u kućicama za pse, terali su ih da laju jedni na druge, vezivani su žicom za drveće u šumi i šibani, a deo kazne bio je i nošenje kamena od nekoliko kilograma. One koji su uspevali da pobegnu, tako što bi preplivali Dunav, vraćala je policija.

Eto šta je ta zaštita podrazumevala.

Kome se obratiti za pomoć? Imali su 15 minuta da se spakuju, neki od njih nisu ni stigli da jave porodicama gde idu. Kome da se obrate za pomoć kada Crveni Krst, MUP i cela država sarađuju sa paravojnom jedinicom?

Nazivani su ,,srpskim izdajnicima“, ,,lošim Srbima“, „kukavicama zbog kojih je pala Krajina“, morali su da ponavljaju kako su oni „najgori Srbi“ i kako su „izdali srpstvo“. U ratu koji se vodio na nacionalnoj i verskoj osnovi, ti ljudi su proterani iz svojih domova zato što su bili Srbi. Oni koji su izgubili sve trpeli su zlostavljanja od onih koji su u ratu stekli sve. Željko Ražnatović Arkan nije heroj. Arkanovi tigrovi nisu ni zaštitnici, ni branioci. Oni su u meni, u najmanju ruku, izazvali osećaj nemoći i poniženja.

Srbijom vlada zavet ćutanja, ali nadam se da neće još dugo. O ovome mora da se govori. A dok država ćuti, jedna dvadesetjednogodišnjakinja ne može. Svim žrtvama ovakve politike imam potrebu da kažem: Izvinite.

Autorka je studentkinja Fakulteta političkih nauka