„Želim da se izvinim bošnjačkom narodu“

Nalazio se u središtu zločina koji su počinjeni nakon pada Srebrenice u julu 1995. godine.

Nije se ni u čemu usprotivio onome što mu je bilo izneseno kao plan: da se muslimanske žene i deca deportuju, a da se muškarci muslimani odvoje, pritvore i na kraju pobiju.

Nije učinio ništa da spreči premlaćivanja, poniženja i ubistva hiljada Bošnjaka i lično je koordinisao otkopavanje i ponovno zakopavanje tela žrtava, piše na sajtu Haškog tribunala.

Uhapšen je 1. aprila 2002. godine da bi odmah sutradan bio prebačen u Hag. Već 3. aprila se izjasnio da nije kriv. Nikolić se 7. maja 2003. potvrdno izjasnio o krivici za progone.

Haški tribunal ga je početkom decembra 2003. osudio na 27 godina zatvora da bi mu nakon žalbenog postupka iz 2006. kazna smanjena na 20 godina. Momir Nikolić je 29. oktobra 2003. godine priznao krivicu pred Haškim tribunalom.

„Časni sude, želim ovom izjavom da vam na najjednostavniji i najkraći način predočim svoje razloge zbog kojih sam se izjasnio krivim po tački pet optužnice. Odluku sam donio sam, bez bilo kakvog pritiska, pretnje ili nagovaranja od strane mojih advokata ili Tužilaštva, da izađem pred ovaj časni sud i priznam da se u Srebrenici dogodio zločin u kojem sam i sam učestvovao i za koji očekujem adekvatnu kaznu. Iskreno želim da pred ovim časnim sudom i javnim mijenjem, a posebno bošnjačkim, izrazim svoje duboko i iskreno žaljenje i kajanje zbog zločina koji se dogodio i da se izvinim žrtvama, njihovim porodicama i bošnjačkom narodu zbog svog učešća u tom zločinu“, rekao je Nikolić.

Dodajući da je „svjestan da mrtve ne mogu vratiti, da porodicama svojim priznanjem bol ne mogu ublažiti“, istakao je da svojim priznanjem želi da doprinese da se napokon sazna potpuna istina o Srebrenici i njenim žrtvama, da organi Republike Srpske i svi pojedinci koji su učestvovali u zločinu „slijede moj put, priznaju svoje učešće i krivicu, predaju se i odgovaraju za ono što su uradili“.

– Priznanjem sam želio da pomognem sudu i Tužilaštvu da dođe do potpune istine i da svjedoke, žrtve zločina, njihove majke, braću i sestre ne izlažem novim patnjama i da ih ne podsjećam na tu užasnu tragediju. Ja mislim, časni Sude, da moje priznanje predstavlja jedan od značajnih koraka ka izgradnji povjerenja i zajedničkog života u Bosni i Hercegovini, i nakon ovog priznanja kazne koja mi slijedi, a kada kaznu izdržim, moja je želja da se vratim u moj rodni grad Bratunac i tamo živim sa svim drugim narodima u miru i slozi kao i prije izbijanja ratnih sukoba, poručio je on.

Zanimljivo je da je Nikolić pušten 1. jula 2014. na prevremenu slobodu iako nije izdržao dve trećine kazne, a da je javnost o tome saznala godinu dana kasnije.

U obrazloženju odluke, tadašnji predsednik Haškog tribunala Teodor Meron naveo je da je Nikolić sarađivao sa Tužilaštvom, a da je tokom boravka u pritvorskoj jedinici pokazao primerno ponašanje i znake rehabilitacije.

Nikolić je svedočio na suđenju nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću i bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, kao i na suđenju oficirima VRS Vujadinu Popoviću i Ljubiši Beari.

Nikolić je kaznu izdržavao u zatvoru u Finskoj. Pojedini mediji su preneli da se sa porodicom preselio u Švedsku.