„J*bem ti tursku majku, j*bem ti muslimansku majku, ubit ću vas sviju“, rekao je Milan Dragišić svom prvom komšiji Asimu Kavazu da bi potom u njega ispalio više metaka iz automatske puške.
Asim je zadobio povrede leve grudne duplje usled kojih je preminuo na licu mesta. Bilo je to 20. septembra 1992. godine u Ulici JNA, u naselju Gaj u Bosanskom Petrovcu.
Nakon što je dovezeno telo njegovog brata, Dragana Dragišića, koji je poginuo na ratištu kod Bihaća, Milan Dragišić, tada pripadnik Vojske Republike Srpske, naoružan je krenuo niz ulicu. Prvi je stradao Asim Kavaz – koji je čuo da se nešto dešava u kući njegovog prvog komšije Dragišića, pa je krenuo da vidi o čemu je reč.
Krenuo je da pomogne, a završio je mrtav. Kada je video kako mu otac leži pogođen na ulici, pritrčao je njegov sin Muhamed, ali je Dragišić krenuo ka njemu. Muhamed je počeo da beži, a Dragišić je ispalio više metaka i ranio ga. Muhamed je zadobio povrede donjih i gornjih ekstremiteta i stomaka s leve strane da bi tako ranjen spas našao bežeći kroz svoje dvorište.
Dragišić je nastavio dalje niz Ulicu JNA kada je uočio Asmira Lemeša, na koga je, takođe, pucao. Srećom, Lemeš je uspeo da pobegne nepovređen.
Za ubistvo Asima Kavaza i pokušaj ubistva njegovog sina Muhameda, kao i pokušaj ubistva Asmira Lemeša, Milan Dragišić je pred Višim sudom u Beogradu u sredu, 24. aprila, osuđen na četiri godine zatvora. Oslobođen je optužbi za ubistvo dva bošnjačka civila – Safeta Terzića i Eldina Zajkića, kao i pokušaj ubistva Šaćira Hujića.
Na izricanju presude, Dragišić je došao u pratnji advokata, dve mlade devojke i mladića. Nije odreagovao kada je sudija Vladimir Duruz rekao da je osuđen na četiri godine zatvora. Obučen u bež jaknu, miran, pognute glave i s rukama na kolenima, Dragišić je slušao obrazloženje presude.
Čuo se tiho tek po koji uzdah negodovanja i podsmeh Dragišićeve publike dok je sudija Duruz govorio o iskazima pojedinih svedoka. Nakon izricanja presude, kada se sudsko veće povuklo iz sudnice, Dragišića je prvo poljubila jedna od devojaka, a u hodniku i druga. Uz zagrljaje.
Interesantno je da je sudsko veće presudu izreklo bez jedne članice, Vere Vukotić, koja je trenutno na bolovanju.
Inače, u utorak 23. aprila, održano je suđenje za zločin u selu Lovas, koje je počelo sa neverovatnih 40 minuta zakašnjenja. A za to vreme svi smo bili u sudnici, sem veća. Zašto je početak suđenja kasnio, bar mi u publici nismo dobili objašnjenje. Dok su čekali da počne glavni pretres, neki od optuženih su međusobno ćaskali na optuženičkoj klupi, neki su (reklo bi se iskusno) poneli da čitkaju (nažalost) tabloidno štivo, a neki su se pripremali za suđenje. Kod nas u publici neki su šetkali po tom delu sudnice 1, najveće u Specijalnom sudu, a neki su iskusno poneli „Vreme“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
