Zločini na Kosovu po Haškom tribunalu

Kroz video-materijale i odabrane dokumente, izložba prikazuje kako je zločine počinjene tokom oružanog sukoba na Kosovu istražio, rekonstruisao i procesuirao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, poznatiji kao Haški tribunal. Izložba predstavlja činjenice o zločinima srpskih vojnih i policijskih snaga nad albanskim stanovništvom počinjenim 1999. godine, kao i o zločinima OVK iz 1998. godine. Kroz svedočenja preživelih i očevidaca zločina, insajdera iz različitih oružanih snaga, izložba daje odgovor na pitanje ko su planeri i počinioci zločina na Kosovu, kako su vršene istrage i zašto pojedini dokazi nisu stigli do suda.

Posetioci su sinoć imali priliku da čuju diskusiju u kojoj je učestvovao i jedan od članova tužilačkog veća u slučaju „Šainović i drugi“, Tomas Hanis. On je podsetio da je u tom predmetu osuđeno pet od šest optuženih, odnosno ceo vojni i policijski vrh zadužen za Kosovo, među kojima je i političar Nikola Šainović. Nakon što je pročitao tri pasusa iz presude, Hanis je istakao da oni najbolje govore o tome da je postojala kampanja srpskih vlasti protiv albanskih civila tokom NATO bombardovanja, te da su tih dana uništavane džamije i silovane žene. Kako je dodao, sa Kosova je pobeglo 7.000 Albanaca, a leševi Albanaca su transportovani u Srbiju kako bi se sakrili dokazi.

Direktor SENSE – Centra za tranzicijsku pravdu, Mirko Klarin, podsetio je da je ova multimedijalna izložba četvrti narativ koji je urađen, pored „Oluje u Hagu“, „Srebrenica – genocid u osam činova“ i „Zatiranja istorije i sjećanja“. Prema njegovim rečima, Priština je jedini centar u bivšoj Jugoslaviji koja ima Dokumentacioni centar u kome su predstavljeni ratni zločini obe strane.

Bekim Blakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo, istakao je da mladi na Kosovu imaju iskrivljeno shvatanje o svemu što se dešavalo tokom sukoba, zasnovano uglavnom iz medija i priča roditelja. Prema njegovim rečima, priče o zločinima i suđenju pred Haškim tribunalom su vrlo malo zainteresovale javnost, posebno mlade.

– Većina mladih nije čulo o procesima protiv Slobodana Miloševića i ostalih za počinjene zločine na Kosovu, niti o tim predmetima i presudama, znali su samo o slučajevima Ramuša Haradinaja i drugih, rekao je Blakaj, dodajući da mladi ne znaju ni o procesima protiv Fatmira LJimaja i ostalih. Kako je podvukao, postoji ogroman deficit znanja o sudskim procesima pred Haškim tribunalom, pogotovo kod mladih na Kosovu. Blakaj je naveo da je manjak forezinčkih dokaza jedan od razloga zašto neke presude pred Tribunalom nisu bile pravične.

Govoreći o tzv. Specijalnom sudu na Kosovu, on je istako da kosovsko javno mnjenje vidi taj sud kao jednostran, jer će biti suđeno samo Albancima. Takođe, uakazo je Blakaj, do sada je na Kosovu samo 30 pojedinaca pravosnažno osuđeno za ratne zločine pred domaćim sudovima, navodeći da još nema pravosnažne presude za ubistvo Albanaca nad Srbima.

– Nijedna srpska porodica nije videla pravdu pred kosovskim sudovima, rekao je Blakaj.

Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo, istakao je da se suđenja za ratne zločine u srbiji gase, te da skoro četiri godine nije podignuta optužnica za zločine počinjene nad kosovskim Albancima pod izgovorom da nema saradnje sa kosovskim institucijama. Što se tiče nekih spornih oslobađajućih presuda pred Haškim tribunalom, Stjepanović je objasnio da je bilo problema sa svedocima, da su u Hag slati vrlo loši dokazi iz srbije, kao i neopouzdani svedoci.

Danas i sutra javni časovi o zločinima

Bekim Blakaj, direktor FHP Kosovo, održaće danas u CZKD-u javni čas o činjenicama koje su utvrđene pred Haškim tribunalom u predmetima „Haradinaj i drugi“ i „Limaj i drugi“. Posetioci će čuti odgovor na pitanje zašto i pored zaključaka o zločinima počinjenim od strane OVK glavni komandanti te vojske nisu osuđeni. Javni čas počinje u 15 časova.

Potom će sutra, 21. marta, Nemanja Stjepanović, istraživač FHP-a, održati javni čas o zločinima srpskih snaga na Kosovu s početkom u 18 časova, dok će u ponedeljak, 26. marta, od 19. časova, takođe u CZKD-u, biti održano „Sećanje na Podujevo – razgovor sa preživelima i svedocima“ na kome će prisustvovati Saranda Bogujevci, koja je preživela masakr u Podujevu. Izložba se zatvara 28. marta, kada će od 18 časova u biti prikazan film „Dubina dva“, koji kombinacijom svedočenja albanskih preživelih žrtava i srpskih policajca i snimaka mesta zločina, osvetljava dogadjaje u kojima je pre 19 godina na Kosovu poginuo veliki broj civila, kao i operaciju premeštanja njihovih tela u masovne grobnice u Srbiji.