Suočenje sa istinom zbog budućnosti

Branislav Borenović: Nažalost, tu krizu je izazvala odluka predstavnika međunarodne zajednice koji bi ovdje morao čuvati mir, stabilnost i uvesti zemlju u demokratske tokove što bi nam omogućilo borbu protiv korupcije, opšteg javašluka, primitivizma i bahatosti. Umjesto toga on je svojom odlukom uveo BiH u ozbiljnu političku krizu i haos. Mislim da je Incko nanio ogromnu štetu BiH i da je u suštini dao veliki poklon retrogradnim političkim snagama, oživio ih i sačuvao na političkoj sceni. Imam osjećaj kao da igra po direktivi retrogradnih vladajućih struktura koje ovu zemlju decenijama čerupaju.

Nermin Nikšić: Ne bih se složio da je ovo najveća poslijeratna kriza u BiH jer smo mi u permanentnoj krizi. Mogao bi se složiti s nekim tezama kolege Borenovića, ali su neke za mene neshvatljive i neprihvatljive. Spadam u ljude koji smatraju da ne treba nametati nikakve odluke nego da domaći političari treba da rade svoj posao. Međutim, prijedlog Socijaldemokratske partije BiH da se u parlamentu BiH donese zakon o negiranju genocida nekoliko puta je odbijen. Zbog toga je nakon posljednjih pravosnažnih presuda međunarodnog tribunala bilo nužno da Visoki predstavnik donese ovu odluku. Uopšte ne vidim zašto je ta odluka napravila toliku podjelu osim što je vladajućima poslužila da ponovo udare u ratne bubnjeve, da ponovo skreću pažnju sa onoga što nisu uradili kad je u pitanju nabavka vakcina, borba protiv pandemije i borba protiv kriminala i korupcije… Ne vidim šta se tu ima prihvatati ili ne prihvatati. Genocid je utvrđen pravosnažnim presudama međunarodnih sudova.

Borenović: Imamo mnogo većih problema u ovoj zemlji od zakona koji je nametnuo visoki predstavnik, zakona koji je jako osjetljiv, budi emocije i otvara ratne rane koje su jako bolne na svim stranama. Ova zemlja je opterećena ogromnim problemima i ne vidim niti jedan razlog zašto bi se morale otvarati stare ratne rane i teška emotivna pitanja. Dok mi pričamo o njima zemlju svaki dan napušta sve više građana nezadovoljnih vlašću koja u suštini ništa ne radi osim što se samo bavi nacionalnom retorikom. I naravno da je vlast Inckovu odluku prihvatila kao neku vrstu božjeg dara… Inckov zakon će značajno da utiče na izborni rezultat. Vladajuće strukture su bile bačene na koljena, bile su pred gubitkom izbora, nisu imale odgovor ni na jednu korupcionašku aferu koje pritiskaju Federaciju i RS…

Nikšić: Mogu da razumijem gospodine Borenovića kada govori o tome da je Inckova odluka dobro došla vladajućim da skrenu pažnju sa afera. Ali ne mogu da razumijem ono što govori o emocijama. Dok nije bilo pravosnažne presude moglo se govoriti o tome je li bio genocide ili nije. Sad imamo pravosnažnu presudu. Zar je problem reći – to je bilo, ali nismo to mi radili, neka odgovaraju oni koji su to uradili. Moramo se suočiti s istinom da bismo se okrenuli budućnosti. Potpuno se slažem da vladajući to koriste, ali zašto im mi kao opozicija to dopuštamo. Ne vidim zašto je problem prihvatiti istorijske činjenice. Ne pada mi na pamet da za ono što se dogodilo u Srebrenici smatram odgovornim gospodina Borenovića, pa ni gospodina Dodika. Oni koji su to učinili imaju ime i prezime i osuđeni su u Hagu.

Borenović: Mi se opet bavimo ratnim temama umjesto da se bavimo budućnošću. Upali smo u zamku u koju nas je uvela nametnuta odluka visokog predstavnika.

Karabeg: Da li vi smatrate da Inckov zakon treba povući i onda napraviti novi zakon?

Borenović: To mora biti dogovor iza koga moramo svi stati. Da li će biti napravljen novi zakon ili ćemo modifikovati ovaj, kako god, ali taj zakon mora biti rezultat kompromisa, dogovora i konsenzusa… Ne treba nam zakon koji će omogućiti da se kroz krivično gonjenje ostvaruje politička korist, da politički profitira onaj ko je nekoga prijavio.

Nikšić: Visoki predstavnik je iskoristio svoje ovlasti i donio zakon. Njegov zakon se može promijeniti samo pošto bude usvojen u parlamentu BiH u onom obliku kako je on proglasio… Kad su svojevremeno visoki predstavnik i međunarodna zajednica instalirali gospodina Dodika za premijera Vlade RS, iako je u to vrijeme njegova stranka imala samo dva zastupnika u Narodnoj skupštini, tada je Dodiku visoki predstavnik bio dobar. Tada je Dodik govorio da je bio genocid u Srebrenici, da ratni zločinci treba da odgovaraju i prozivao Karadžića kao ratnog zločinca. Danas Dodiku visoki predstavnik ne valja. I meni je žao što živimo u zemlji u kojoj nam treba visoki predstavnik i u kojoj međunarodna zajednica mora da bude medijator između političara.

Borenović: Ovoj priči nema kraja. Imamo sudske presude koje su takve kakve jesu. Ne vidim uopšte niti jedan razlog zašto se mi stalno moramo vraćati u prošlost, zašto se stalno insistira na nekim stvarima, Da se razumijemo, boli me briga i za Dodika i za njegovu stranku. Ja ovo ne radim zbog Dodika i njegove stranke. Radim ovo iz principa.

Omer Karabeg: Kako izaći iz ove krize. Počela je blokada institucija BiH. Dokle će to trajati? Gde će to odvesti BiH?

Borenović: Situaciju možemo riješiti jedino unutrašnjim dogovorom.

Karabeg: Šta je za vas unutrašnji dogovor?

Borenović: To je dogovor stranaka na vlasti i u opoziciji koji bi omogućio da se zakonsko rješenje usvoji u oba doma parlamenta BiH i konačno stavi tačka na polemiku koja nam nikako nije potrebna. Ako postoji politička volja, taj dogovor se može postići za nekoliko dana, a može trajati i nekoliko mjeseci što nikako ne bi bilo dobro… Da li to znači stavljanje van snage Inckovog zakona, njegovo povlačenje ili neko treće rješenje – to je sada tehničko pitanje. Bitno je da se složimo oko zakonskog rješenja koje je prihvatljivo za sve.

Nikšić: Ustavno rješenje je da parlament usvoji zakon visokog predstavnika. Kad parlament to uradi, stiču se uslovi da se taj zakon može izmijeniti. Dakle, zakon je na snazi, zabranjeno je negirati genocid, a onda se mi dogovaramo da donesemo drugi zakon. A da budemo bez zakona dok se dogovaramo, taj dogovor bi trajao još deset ili dvadeset godina.

Borenović: To nije rješenje. Mora se donijeti novi zakon, a ovaj staviti van snage. Nametnuto zakonske rješenje je potpuno neprihvatljivo.