Surova klima preti da ošteti kulturna blaga Evrope

Vekovima, često milenijumima, evropski spomenici izdržali su zemljotrese, požare i pljačke. Danas bi se kulturna blaga, kao što su Koloseum ili Vesminster ebi, mogla suočiti sa novim pretnjama izazvanim klimatskim promenama, navodi se u najnovijoj studiji istraživačkih instituta iz sedam evropskih zemalja. Sve češće kiše u svernoj Evropi mogle bi razlokati sloj po sloj drevnog kamenja, dok bi povišene temperature u južnoj i centralnoj Evropi mogle izazvati pucanje i raspadanje starih spomenika, objašnjava se u studiji.
Stručnjaci su dugo upozoravali da povećanje nivoa mora doprinosi globalnom zagrevanju koje preti niskim oblastima, uključujući blaga kao što su Venecija. Studija, koja je izrađivana tri godine, takođe, razmatra sporu eroziju evropskog kulturnog nasleđa do koje bi moglo doći usled klimatskih promena, kaže Kristina Sabioni, koordinator studije. „Moramo izneti ovaj problem na razgovor, jer je on do sada politički ignorisan,“ kaže Sabioni, inače fizičar u Nacionalnom istraživačkom savetu Italije.
Stručnjaci za klimatske promene, uz podršku hemičara, geologa i biologa koristili su isprojektovane klimatske podatke i predvideli kako će se do 2099. mermer, krečnjak, drvo i ostali materijali, koji su obično sastavni deo drevnih građevina, ponašati u skladu sa predstojećim klimatski obrascem. Istraživači su načinili „Atlas ranjivosti“ Evrope, sa mapama koje ukazuju koje će oblasti, i u kojoj meri, biti izložene različitim rizičnim klimatskim faktorima.
Prema navodima studije, smanjenje vlažnosti tokom leta povećaće u Britaniji, Francuskoj, severnom delu Španije i centralnoj Evropi količinu soli koja će se nataložiti na već krhkim spomenicima. To je posebno opasno za region u kojem se nalaze gotske katedrale, čije su detaljne rezbarije deo poroznog kamena koji apsorbuje morsku so u tečnom stanju iz vlage. Jednom kada voda ispari, so se kristalizuje i vrši pritisak na kamen, objašnjav Sabioni. „Ukoliko se so nataloži na površini, šteta je estetskog tipa, a to predstavlja dramatičan problem za freske. Ali, ukoliko je ona apsorbovana, onda dolazi do unutrašnje promene materijala,“ dodaje ona.
Smanjenje padavina u južnoj Evropi nateraće vlasti da potroše više novca za čišćenje spomenika koji su potamneli usled zagađenosti vazduha, dok bi povećane padavine u severnoj Evropi mogle dovesti do spiranja velikog broja drevnog kamenja.
Spomenici građeni od mermera i krečnjaka, kao što su Koloseum u Rimu ili Partenon u Atini, takođe će biti oštećeni usled povećanih kolebanja temperatura. Centralna Evropa, južna Španija i Grčka biće oblasti koje će biti najugroženije usled suša i povišenih temperatura, kaže se u studiji. Čak bi se i novije građevine kao što su Ajfelov toranj, izgrađen 1889, mogle suočiti sa ozbiljnim problemima, jer studija predviđa da će toplo vreme uz povišenu zagađenost vazduha pojačati koroziju metala u zemljama severne Evrope.