Surova stvarnost u gradu pod Hisarom

Manastir Sv. Jovan u Jašunji, nedaleko od Leskovca, trebalo bi uskoro da postane centar za lečenje narkomana. Za tu namenu biće uloženo oko četiri miliona dinara, a deo tih sredstava je već obezbeđen, kaže Miroslav Jovanović, sveštenik Rudarske crkve, član Saveta za prevenciju zaštite protiv narkomanije i verskih sekti i koordinator radnog tela za verska pitanja leskovačke opštine.
Narkomanija je u Leskovcu sve prisutnija. To više nije nikakva vest za plašenje, to je surova realnost. Na to ukazuje i ocena dr Tatjane Jovanović, načelnice Odeljenja za psihijatriju leskovačke Opšte bolnice, gde je, na primer, lane lečeno 180 zavisnika, ali se procenjuje da to i nije konačna cifra obolelih Leskovčana.

Prodaje drogu da bi se drogirao

Zbog prodavaca droge, mnoge porodice stalno žive u strahu da im se ne dogodi najgore, odnosno da njihova deca, koja su koristila opojna sredstva, ponovo ne počnu da se drogiraju. Najviše prodavaca narkotika ima u blizini škola, kafića i drugih objekata gde se kreću mlađe osobe. Često se događa da budu upozorena da ne prodaju narkotike, ali ona nastavljaju po starom. Jedan od prodavaca narkotika izjavio je nedavno policiji da prodajom droge obezbeđuje sredstva za nabavku nove količine, jer se i sam drogira.

– Leskovac je po broju narkomana, u odnosu na broj stanovnika, među prvima u Srbiji. Pored toga što postoje kampovi za lečenje narkomana u manastiru Crna Reka, u Raškoj oblasti, i u manastiru Kovin na Fruškoj Gori, za naš kraj je takođe potreban jedan kamp, jer je iskustvo pokazalo da metode koje se primenjuju u lečenju narkomana u manastirskim uslovima garantuju izlečenje – ističe Miroslav Jovanović.
Koliko je narkomanija poprimile ozbiljne razmere i kakve posledice ima, dovoljno govori podatak da je lane od prekomerne upotrebe narkotika umrlo osmoro mladih ljudi, ali stručnjaci smatraju da ni to nije prava cifra, jer se mngi i ne leče, izoluju se, beže od prijatelja i onda sledi neizbežna smrt!
U leskovačkoj Opštoj bolnici narkomani se, u proseku, leče četrdesetak dana. Najviše je mladih, ali je zabeležen i slučaj jedne žene koja je posle četvrte decenije života počela da se drogira i da zlo bude još veće, korisnik narkotika bio je i njen sin.
U Opštoj bolnici, za lečenje narkomana, ali i drugih zavisnika, pre svih alkoholičara, obezbeđene su 24 postelje i u ovoj godini njihova iskorišćenost je maksimalna, odnosno čak 180 odsto, jer je jedan broj pacijenata samo u prepodnevnoj smeni, dok su drugi na celodnevnom lečenju, što zavisi od stručne procene lekara i načina terapije.