Jul je bio jedan od najsurovijih meseci u pakistanskoj istoriji. Politički establišment zemlje je okrivljen za dvoličnost u američkim ratnim naporima u Avganistanu, da istovremeno podržava obe strane i SAD i talibane. Javnost je poprilično besno reagovala u Pakistanu kada je britanski premijer Dejvid Kameron javno izgovorio takve optužbe, od kojih su neke direktno uperene protiv predsednika Asifa Alija Zardarija, koji je uprkos svemu rešio da, kako je planirano, poseti London.
Bes javnosti na optužbe koje dolaze iz Amerike i Britanije na račun pakistanske obaveštajne službe (ISI) povećan je dok sa malih ekrana pristižu snimci poplavama opustošenih područja na severozapadu zemlje, najgorih za proteklih 80 godina. Vojska je pokrenula velike napore u cilju pomoći pogođenim područjima. Komandant general Ashaf Pervez Kajani, čiji je mandat nedavno i pod čudnim okolnostima produžen za još tri godine, jedini je visoki državni predstavnik koji je posetio poplavama pogođena područja kako bi izrazio žaljenje i zabrinutost. Nije to bila jedina kriza u kojoj se stiče utisak da vojno rukovodstvo radi ono što javnost misli da je pravilno.
Objavljivanje tajnih dokumenata Pentagona preko sajta Vikiliks vezanih za rat u Avganistanu potvrdilo je ono što se dugo sumnjalo. Brojni izveštaji opisuju kontakte između ISI i talibana, čak se navodi da su pripadnici ISI učestvovali u talibanskim borbama u Pakistanu. Dokumenta sadrže i iz prve ruke prikaze besa Amerikanaca zbog nespremnosti ISI da se suoče sa pobunjenicima, naročito onima koji napadaju snage NATO i SAD blizu pakistanske granice. Čini se da ISI drži svoju liniju komunikacija otvorenom sa nekim talibanima u nadi da bi to moglo da bude upotrebljeno kao rezerva u slučaju drugog vojnog sukoba sa Indijom ili strmoglavog američkog povlačenja iz Avganistana. Takav prikaz očigledne dvoličnosti Pakistana iskoristio je i Kameron. U govoru pred brojnim indijskim biznismenima u Bangaloru, premijer Britanije je optužio Pakistan da radi na dve strane avganistanske jednačine. Kameronove opaske Pakistanci smatraju duboko uvredljivim. Stekli su utisak da je Britanija spremna da javno ponizi Pakistan ne bi li umilostivila Indijce. Strategija bi mogla da funkcioniše kratkoročno u pridobijanju porudžbina za britanske firme iz Indije. I zaista, šef britanske vlade uspeo je da sklopi najmanje jedan veliki sporazum – o prodaji vojnih aviona vrednih više milijardi dolara. Ali, naduže staze, britansko ponašanje verovatno bi doprinelo pogoršanju indijsko pakistanskih odnosa.
Pakistanska javnost zatražila je od rukovodstva da što pre ukori Britance. To je učinila vojska. General Ahmad Šuja Paša, šef ISI, otkazao je planiranu posetu Londonu, gde je trebalo da razgovara o obaveštajnim temama. Nakon kolebanja, civilno rukovodstvo sa predsednikom Zardarijem na čelu stiglo je tri dana kasnije u London.
Čini se da je pakistanska civilna vlada bacila loptu u ekonomsko polje, budući da loše postupanje vlasti preti da gurne zemlju u još jednu krizu. Delom zbog poplava, koje će odneti najmanje jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), delom zbog nesposobnosti administracije i nespremnosti da obuzda ne nužne izdatke, kao i zbog usporavanja izvoza, Pakistan se još jednom suočava sa ozbiljnim fiskalnim problemima. Ovoga puta, međutim, inostrana pomoć možda neće biti toliko izdašna kao što je bio slučaj 2008. Vlada je predvidela 4.1 odsto rasta BDP-a za period 2010-2011. Biće dobro ukoliko bude ostvarena polovina zacrtanih ciljeva.
Pakistan je postao bolesnik Južne Azije, jer tri uzastopne godine beleži rast koji je niži od tri odsto. Sve veći broj ljudi, njih 10 miliona, živi u apsolutnom siromaštvu. Širenje krize na nekoliko frontova podstiče sumnje u to da li Pakistan može da održi svoju demokratiju. Uspon vojske i pozitivan profil čini se da sugerišu da je to jedina institucija koja je ostala u posustaloj državi sposobna da stabilizuje delikatnu situaciju. Pitanje je hoće li pakistanska vojska još jednom moći da utisne sebe direktno u političku arenu, kao što je činila četiri puta za šest decenija od nezavisnosti zemlje. Ili će civilni lideri zemlje popraviti način na koji vode zemlju?
Razlike između današnjice i perioda koji su prethodili drugim pakistanskim pučevima jeste aktivno civilno društvo, slobodni elektronski i štampani mediji, te popustljiv pravosudni sistem koji bi mogli da zadrže vojsku u barakama i političke snage na pravom putu.
Autor je bivši ministar finansija Pakistana i potpredsednik Svetske banke. Trenutno je predsednik Instituta za javnu politiku u Lahoru
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
