Ne možemo sa sigurnošću reći da je prethodnih dana Srbija bila pogođena superćelijskim olujama, smatra Darko Savić jer, kako kaže, da bi nešto identifikovali kao superćelijsku oluju, moramo da imamo dosta radarskih podataka.

„To bi mogao da uradi eventualno neko ko je baš dugo u operativi i koji je iskusan u tome. Tako da se ja ne bih svako usudio da kažem da je to bila superćelijska oluja, ali svakako one jesu nešto što se dešava i kod nas“, objašnjava Savić za N1.

Kako kaže, prošle godine smo imali epizode superćelijskih oluja, obaranja raznih rekorda, veličine grada, dužine superćelijskih oluja…

„Superćelijska oluja je jedan poseban tip tog gradonosnog olujnog oblaka, koji ima neku specifičnu dinamiku da može da dugo živi i da proizvede posebno intenzivne produkte“, opisuje meteorolog.

Kako bi znali da se snažemo u situaciji kada nas zatekne oluja, kaže Savić, potrebno je da pratimo sva moguća upozorenja relevantnih institucija, a pre svega Republičkog-hidrometeorološkog zavoda.

Postoje i drugi sistemi upozorenja koji su razvijeni u svetu kao što su SMS poruke, ističe.

„Postoje i recimo ti neki sistemi koji kada dolazi oluja, telefon nađe lokaciju gde smo i dođe do nekakve recimo blokade telefona i dobijemo poruku da treba da se sklonimo i da potražimo nekakvo sklonište u toj situaciji.

Oluje kod nas su danas postale trajno jače, kaže sagovornik N1 i dodaje da će one biti sve češće.

Uzrok tome, smatra, jesu upravo klimatske promene, ali i neki drugi faktori kao što su infrastruktura koja nije dizajnirana za takve ekstremne pojave kao što su recimo poplave.

„Osnovna odlika klimatskih promena jeste da se povećava srednja temperatura vazduha, a porast srednje temperature vazduha predstavlja da u sistemu atmosfera Zemlje imamo sve više i više energije. A energija je zapravo pokretač za formiranje tih olujnih oblaka, tako intenzivnih padavina, tako velikih zrna grada i sve ostalo. Dok sa druge strane, infrastruktura gradova je dizajnirana tako da je bila projektovana za nekakvu staru klimu kod koje nisu bili toliko frekventne ovakve ekstremne pojave. Sada su one mnogo češće i prosto ta infrastruktura ne može da podnese ogromne količine padavina“, objašnava.

Dodaje i da uništavanje zelenih površina u gradovima i povećavanje asfaltnih površina doprinosi svemu tome jer se time povećava temperatura unutar gradova i stvara se još veća šansa da se formiraju takve oluje.

Šta da očekujemo u budućnosti?

Sagovornik N1 objašnjava da projekcije za budućnost pokazuju da sve manje imamo slabih i umerenih padavina, ali sve više imamo i intenzivnih padavina koje su povezane sa ovakvim nekim olujnim vremenom.

„I u toj situaciji nažalost dobijamo dve loše strane. Jedno je da će padavina biti ređe, ali će biti intenzivnije. Tako da kada su intenzivnije imaćemo ovakve poplave, a kada su ređe sve više suša. Tako da polako ulazimo u nekakav izmenjen režim padavina gde će se sve više ponavljati te epizode suša pa poplave, suša pa poplave“, naglašava.

Oluje će, navodi, sigurno biti intezvnije u budućnosti.

„Postoje studije koje pokazuju za čitavu našu zemlju da će do sredine ovog veka, zrna grada na primer velikog prečnika preko pet centimetara povećati i biti od 40 do 80 odsto frekventniji“, ističe Savić.