„Važno je da se tolerancija gradi tako da se uspostavi kao princip života, kako kod većinskog naroda, koji je odgovoran za status nacionalnih zajednica, tako i kod manjinskih zajednica. Nivo kulture i civilizovanosti većinskog naroda u jednoj sredini, ogleda se upravo u položaju nacionalnih zajednica koje žive sa njim“, rekao je juče predsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajtić na otvaranju međunarodne konferencije „Verska tolerancija u Dunavskom regionu“ na Fakultetu za menadžment u Sremskim Karlovcima.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Konferenciju „Verska tolerancija u Dunavskom regionu“ organizovala je Fondacija „Plavi Dunav“ pod pokroviteljstvom Vlade AP Vojvodine, sa namerom da se pokrene dijalog i doprinese širenju verske tolerancije u međuetničkim i multikonfesionalnim zajednicama.
Na svečanom otvaranju, učesnicima se obratio i Šandor Egereši, predsednik Fondacije „Plavi Dunav“ koji je istakao da je pored opštih tolerantnih odnosa i jačanja poverenja među ljudima, građanima i nacionalnim zajednicama, važno da se i preko verske tolerancije jača dijalog i poverenje među građanima.
„U slobodnom društvu, tolerancija je na prvom mestu, egzistencijalno neophodna. U demokratiji, međutim, sa svojim različitostima, tolerancija dokazuje da je neophodna i istovremeno zahtevna vrlina, o kojoj se mora neprestano brinuti – čak i ako su sloboda veroispovesti i sloboda izražavanja zagarantovana Ustavom“, istakao je Šandor Egereši.
Uvodno izlaganje imao je prof. dr Đuro Šušnjić koji je rekao, između ostalog, da je prava sreća za jedno društvo i jednu kulturu, nauku i umetnost, ako ima mladih koji neće potrošiti svoje živote u trci za stvarima jer „u modernom društvu ima sve više stvari, a sve manje radosti“.
„Mladi treba da tragaju za onim što je vredno, a vredna naučna, filozofska, teološka i umetnička dela večno su mlada, cvetovi su duha koji ne venu i koji deluju onoga trena kada im se približi radoznali um. Ono što je duhovno traje, ono što je materijalno propada“, rekao je profesor Šušnjić, istakavši na kraju izlaganja poruku za koju je izrazio nadu da neće biti zaboravljena: „Bliži smo istini ukoliko smo bliži jedni drugima“.
Konferencija o verskoj toleranciji okupila je predavače i učesnike iz zemalja Dunavskog regiona koji su izlagali u okviru tri ključne teme: „Judaizam, islam i hrišćanstvo – pluralizam monoteizma – Dijalog i tolerancija“, „Verska tolerancija – mogućnosti i varijeteti sekularnog koncepta“ i „Verska distanca prema malim verskim zajednicama – nijanse marginalizacije“, a moderator je bila prof. dr Zorica Kuburić, sociološkinja religije sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
