Šutanovac: Vulin dokazao postojanje paraslužbi

Ništa tu ne bi bilo sporno sem jednog malog detalja – taj tekst u Nedeljniku nikada nije ugledao svetlost dana. Postojao je samo u imejl prepisci između Šutanovca i glavnog urednika Nedeljnika Veljka Lalića, uz zaključak da tekst ipak neće biti objavljen.

Kako je onda ministar Vulin upoznat sa njegovom sadržinom, osim ako nije imao uvid u internu prepisku, odnosno ako urednici medija i (ili) predstavnici opozicije nisu na posebnim merama prisluškivanja i praćenja?

To je pitanje o kome je javnost brujala prekjuče, da bi se Ministarstvo odbrane u nedelju kasno uveče obratilo novim, još besmislenijim saopštenjem, u nameri da razjasni situaciju. Naime, u tom saopštenju se ministarstvo izvinjava Kuriru (koji do tada nije pominjan) jer su, kako su naveli, reči bivšeg ministra Šutanovca preuzete iz teksta objavljenog u tom tabloidu, a ne u Nedeljniku „kako je grubom greškom navedeno u prvobitnom saopštenju“.

Nedeljnik je dobio izvinjenje jer je prvobitni saopštenjem nahranjena „manija gonjenja“ od koje valjda pati Veljko Lalić. Međutim, prema rečima Dragana Šutanovca, on nikada nije dao autorski tekst Kuriru, već intervju, i u tom intervjuu nije pomenuo nijednu od rečenica na koje se osvrnuo Vulin.

– Sama činjenica da je od ranog jutra u medijima krenula ozbiljna kampanja ministra Vulina u kojoj je naglašavano da je to reakcija na tekst u Nedeljniku, ide u prilog tome da je Vulin i njegov tim imao uvid u tekst koji je bio predmet elektronske pošte između mene i Veljka Lalića. I nikog više – kaže Šutanovac za Danas.

On objašnjava da se u tom tekstu razmatrala spoljnopolitička pozicija Srbije i Rusije, u kontekstu Kosova i u kontekstu izjave ambasadora Rusije Aleksandra Bocan-Harčenka, koji je rekao da nikakav dogovor između Beograda i Prištine ne dolazi u obzir ukoliko se Moskva ne bude pitala.

– Činjenica je da je u isto vreme izašao moj intervju u Kuriru, u kojem sam dao procenu stanja u sistemu odbrane, gde sam rekao da je stanje loše i da je veliki broj pripadnika Vojske Srbije nezadovoljan i da napušta Vojsku. Ali u tom intervjuu ne postoji ništa što ima spoljnopolitički kontekst i gde se dovodi u vezu bilo ambasador Rusije, ili njen ministar odbrane Sergej Šojgu i njegova poseta Beogradu – ističe Šutanovac.

Prema njegovim rečima, očigledno je da tim ministra Vulina napravio ogroman propust.

– Vulin se konačno „autovao“ i pokazao ono na šta svi sumnjamo a to je da postoje paraslužbe koje čitaju elektronsku poštu, poruke i prate svu komunikaciju koja se razmenjuje između političkih i bezbednosno interesantnih osoba – ukazuje Šutanovac. On dodaje da se nikada nije opterećivao činjenicom da je meta prisluškivanja.

– Tu mogućnost sam uzimao kao izvesnu. I do sada su se u javnosti pojavljivale činjenice koje su ukazivale na prisluškivanje, ali nikada tužilaštvo nije reagovalo niti je postojao sudski epilog. Nakon ovoga što se desilo, Tužilaštvo ima ozbiljnog posla. Ukoliko ga odradi, doći ćemo do saznanja ko su sve ljudi čije se komunikacije presreću i zbog čega se prema njima krše Ustavna prava o zagarantovanoj tajnosti razmene pošte i podataka – naglašava Šutanovac.

Podsetimo, Tanjug je u nedelju u 13.39 časova preneo izjavu ministra Vulina, u kojoj je on ocenio da „bivši ministar odbrane i predsednik Demokratske stranke (DS) Dragan Šutanovac uvek iskoristi priliku da napadne Srbiju, kada u posetu treba da stigne ruski ministar odbrane Sergej Šojgu“, pozivajući se na njegov, nikada objavljeni, autorski tekst u Nedeljniku.

Kasnije tog dana je iz Ministarstva odbrane stiglo izvinjenje Kuriru i Nedeljniku.

„Grubom greškom PR službe umesto teksta u listu Kurir napisano je da je reakcija ministra Vulina na tekst u Nedeljniku. Šutanovac je svoje uvrede izrekao u Kuriru i na njih smo reagovali. Izvinjavamo se Kuriru zbog grube greške u kojoj nismo napisali ime redakcije a Nedeljniku jer smo ga pomenuli bez povoda. Žao nam je što smo Nedeljniku dali povod da nahrani svoju maniju gonjenja“, navodi se, između ostalog, u saopštenju.

Upitan za „maniju gonjenja“ glavni urednik Nedeljnika Veljko Lalić duhovito je odgovorio:

„Što bi rekao Gručo Marks: To što sam ja paranoičan, ne znači da me ne prate.“ Za Lalića više nema dileme da vlast prisluškuje novinare i urednike nezavisnih medija, posebno u komunikaciji sa predstavnicima opozicije.

– Meni je odavno jasno da je to nemoguće saznati, pošto su to poverljivi podaci ili državna tajna. Tako da smo imali sreće što se Vulinovo ministarstvo ovako nespretno uplelo u jedan neobjavljeni tekst koji je ostao kod mene i Dragana Šutanovca na mejlu, pa se onda njegovo ministarstvo vadilo na Kurir, koje nije pomenulo, pa na intervju umesto autorskog teksta, u čemu uopšte nema priče na koju su oni reagovali – ukazuje Lalić za Danas. Prema njegovim rečima, ovo jedna apsurdna situacija ali i ozbiljno zadiranje u rad medija – „pošto mi sve što saznamo objavimo“.

– Ali osnova našeg posla je da se viđamo sa raznim ljudima, kao i da štitimo svoje izvore – zaključuje Lalić.

Direktor CINS-a Branko Čečen kaže za Danas da je dokaza da su novinari i urednici nezavisnih medija prisluškivali bilo i ranije, kao i informacija iz više izvora koji to potvrđuju.

– Mi svi odavno živimo sa idejom da nas prisluškuju. To veoma otežava naš rad, jer otežava zaštitu izvora koji u prvom kontaktu sa nama često nisu svesni situacije i mogu nenamerno da otkriju svoj identitet. To je nenormalno, a verovatno i protivzakonito i više puta je zloupotrebljeno za tabloidne napade na novinare i druge kritičare vlasti – navodi Čečen. Naš sagovornik upozorava da je prisluškivanje novinara i hakovanje imejl naloga veoma opasno „jer nisu tabloidne splačine jedini način na koji tako prikupljene informacije mogu da budu upotrebljene“, već i za fizičko praćenje, institucionalne pritiske ili ucenjivanje.

„To je nenormalno, opasno i mora da prestane“, zaključuje Čečen.

Obraćanje redakcije Nedeljnika

„Zvanično zahtevamo od istražnih organa da utvrde odakle ministru Vulinu sadržaj teksta koji su imali samo Dragan Šutanovac i urednici Nedeljnika, a koji nigde drugde – i ponavljamo, ni u Nedeljniku – nikada nije objavljen“, navodi se u saopštenju Nedeljnika i podseća da je pre nekoliko meseci u jednom tabloidu objavljen tekst u kojem se navodi da je glavni urednik Veljko Lalić „pod merama“.

Nedeljnik je tada tražio zvaničnu reakciju BIA, „ali nikakav odgovor nismo dobili“. „Simptomatično je da je prošlog meseca redakcija Nedeljnika bila i pod hakerskim napadom, u kojem je uništena gotovo cela arhiva našeg lista. Obratili smo se tada i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, odakle nam je rečeno da ćemo biti pozvani da zvanično damo izjavu. Nikada nas, ipak, nisu pozvali“, navodi redakcija Nedeljnika.