Sutra o amandmanima

Predsednik izražava državno jedinstvo Republike Srbije. Bira se na neposrednim izborima, mandat mu traje pet godina i ne može biti biran više od dva puta na tu funkciju, naveo je, pored ostalog, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, obrazlažući juče poslanicima vladine predloge zakona o predsedniku i o izboru predsednika Republike.
Opozicija je imala dosta zamerki na predložena rešenja, posebno na, po njima, nepreciznu odredbu o nespojivosti funkcija. Ova dva zakona neophodna su za raspisivanje predsedničkih izbora.

Poslanička pitanja

Šef poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić na početku sednice zamerio je predsedniku parlamenta Oliveru Duliću što je sa dnevnog reda skinuo postavljanje poslaničkih pitanja i naveo da je time grubo povredio poslovnik.Dulić je odgovorio da je on za to da se postavljaju poslanička pitanja, jer je to znak parlamentarizma, ali da Poslovnikom u tom delu nije jasan i preciziran i zato je pozvao šefove poslaničkih grupa da zakažu dan kada će postavljati politička pitanja.

Novina Predloga zakona o predsedniku Republike je promenjena procedura razrešenja, koji može da predloži trećina od 84 poslanika, ukoliko smatra da je povredio Ustav. Postupak razrešenja pokreće se ukoliko se za to izjasni većina od 126 poslanika. Ustavni sud dužan je da 45 dana od pokretanja postupka za razrešenje odluči da li je predsednik povredio Ustav. Ukoliko utvrdi da jeste, predsednik će biti razrešen ako za to glasa dve trećine poslanika. Predloženim zakonom, supružnik predsednika, ako je u stalnom radnom odnosu, ima pravo na odsustvo sa posla dok obavlja protokolarne i druge društvene obaveze i za to vreme prima punu platu. Supružnik ima pravo i da mu radni odnos miruje dok njegovom supružniku traje mandat, a vreme će mu se računati u radni staž. U vreme mirovanja staža, supružnik će primati platu od 20 odsto plate predsednika Republike. Ovaj zakonski predlog bavi se istatusom nekadašnjeg predsednika, koji dobija pravo na počasni naziv „bivši predsednik Republike“, platu, kancelariju, savetnika, sekretara, službeni auto…Izbore za predsednika Republike i po ovom rešenju raspisuje predsednik Skupštine. Šef poslaničkog kluba Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović primetio je da predloženi zakoni imaju dosta nedorečenosti i slabosti. LDP je podnela amandman kojim traži da se u članu devet jasno navede da je funkcija predsednika Republike nespojiva sa stranačkom.
– Ako želimo da predsednik Republike izražava jedinstvo države, on ne može obavljati i stranačke funkcije. Da ne razmišljamo kad nam se obraća kao predsednik države, a kad kao predsednik stranke. Jedina dva istovremena predsednika Republike i stranke bili su Franjo Tuđman i Slobodan Milošević, a zatim Koštunica i Tadić – dodao je Jovanović. On je istakao da nije slučajno predlagač zakona „zaboravio“ da navede ovu odredbu. LDP traži i da bude jasnije definisan način predlaganja mandatara za sastav vlade. Ovaj poslanički klub predlaže amandman kojim bi predsednik Republike dao mandat onome ko može da obezbedi skupštinsku većinu. „Ako za 45 dana nema skupštinske većine, mandat treba da da onome čija stranka je osvojila najviše poslaničkih mesta, pa nek on onda proba da okupi 126 poslanika“, rekao je Jovanović. LDP zamera i predložen način razrešenja predsednika.
– Nigde u svetu nema primera da predsednika biraju građani, a može da ga razreši dve trećine poslanika. To znači da predsednik mora da bude iz neke jake stranke, a šta ako predsednik postane vanstranačka ličnost? Ako predsednika biraju građani, oni treba da imaju mogućnost i da ga smene – dodao je Jovanović. Prema njegovim rečima, LDP ima puno zamerki i na nadležnosti predsednika, a traži i se navede šta se tačno podrazumeva pod društvenim obavezama supružnika, da se ne pomisli da su to „modne revije ili stranačke aktivnosti“.
Radikali i socijalisti su takođe zamerili da predloženi zakon ne definiše jasno nespojivost funkcije predsednika države i stranke. Na kraju izlaganja Čedomir Jovanović je rekao da se politički ne slaže sa Tomislavom Nikolićem, „ali kad on naprimer postane predsednik Republike očekujem da se povuče sa funkcije u svojoj SRS“. Na to je odmah odgovorio zamenik predsednika SRS i šef poslaničkog kluba radikala Tomislav Nikolić da će, ako bude izabran za predsednika države, „kao dokazani demokrata“ odmah podneti ostavku na stranačku funkciju. „Predsednik Republike treba da izražava državno jedinstvo i ne sme da vodi stranku“, dodao je Nikolić i primetio da se zakon više bavi bivšim predsednicima i da su mnoge stvari nedefinisane. SRS amandanom traži da kandidaturu za predsednika umesto sadašnjih 10 hiljada, ubuduće potpisima treba da podrži 50 hiljada građana. „Da ne izmišljate više predsedničke kandidate koji na izborima ne osvoje ni onoliko glasova koliko su imali potpisa“, objasnio je Nikolić. On je pozvao DOS da izađe sa jedinstvenim kandidatom, koga će, siguran je, poraziti kandidat SRS. „Nadam se da ćemo imati ne samo predsedničke već i parlamentarne izbore. Izađite nam na crtu da se odmerimo jedan na jedan“, apelovao je Nikolić.
Vlatko Ratković (DS) ocenio je da je reč o tehničkim zakonima koji razrađuju ustavne odredbe o predsedniku Republike. On je ubeđen u pobedu Borisa Tadića na predstojećim predsedničkim izborima. „Radujemo se predsedničkim izborima jer smo sigurni u pobedu Borisa Tadića“, poručio je Rajković. Balint Pastor, šef poslaničkog kluba manjina ponovio je da će stranke vojvođanskih Mađara imati zajedničkog kandidata i nada se da će njega podržati ne samo Mađari, pripadnici ostalih etničkih manjina već i ostali građani Srbije. O zajedničkom kandidatu mađarske stranke su se dogovorile na sastanku održanom pre četiri dana. „Imaćemo svog kandidata zato što smo ranije uvek stajali iza kandidata demokratskog bloka koji je odmah po izboru zaboravljao na glasove Mađara i manjina. Zato se problemi manjina ne rešavaju“, naglasio je Pastor. On je dodao da Tadić nije učinio ništa za rešavanje problema manjina. Pastor se usprotivio amandmanu SRS koji predlaže da umesto sadašnjih 10 hiljada predsedničku kandidaturu treba da podrži 50 hiljada građana. „Tim rešenjem se onemogućavaju manje stranke da kandiduju svog kandidata“, zaključio je Pastor. Socijalisti, prema rečima Milisava Petronijevića, smatraju da su Srbiji potrebni zakon o predsedniku i o izborima predsednika, ali da predloženi nisu dobri. „Predsednik Republike ne može obavljati stranačke funkcije“, rekao je Petronijević i naveo da je Slobodan Milošević dok je bio predsednik države zamrzao funkciju predsednika SPS.