Suzbijaju demokratiju pod plaštom religije 1Foto: Medija centra (arhivska fotografija)

Jačanje uticaja fundamentalizma nije samo regionalni, već i globalni fenomen koji deluje kroz desničarske pokrete i crkve, a pod plaštom religije, kulture, nacije, tradicije.

Ove tendencije idu u pravcu suzbijanja demokratije i ograničavanja ljudskih prava, a posebno ženskih ljudskih prava.

– Fundamentalizam zloupotrebljava religiju, tradiciju i kulturno nasleđe, i to isključivo radi opstanka na vlasti i kontrolisanja svakog ko je drugačiji, rekla je Staša Zajović, aktivistkinja Žena u crnom, na tribini „Rastući znaci fundamentalizama u raznim kontekstima – demokratski i feministički odgovori“. Dodala je da od devedesetih godina Srbija neprestano gubi sekularni karakter, jer Crkva ima sve jači uticaj na institucije, čime se krši Ustav.

O narušavanju sekularnosti u Srbiji govorila je i Snežana Tabački, takođe aktivistkinja Žena u crnom, koja je istakla da je „nacionalistička ideologija utemeljena u kolektivnom identitetu“.

– Političari su dozvolili da se srpski narod izjednači sa pravoslavljem, pri čemu je Crkva postala jedina relevantna institucija koja čuva nacionalni identitet, rekla je Tabački.
Magdalena Štandara, antropološkinja iz Poljske, govorila je o dubokom uplivu crkve u ovoj državi.

– Fundamentalizam se ne ograničava na geografski prostor ili religiju, a u Poljskoj se on manifestuje kroz spoj verskog i političkog. Te snage se služe diskursom ljudskih prava i najčešće se nazivaju čuvarima autentične kulture, iako nije najjasnije šta se podrazumeva pod autentičnom kulturom, rekla je Štandara. Dodala je da su posledice tih tendencija najvidljivije u sputavanju reproduktivnih prava žena, ali i prava na zaštitu žena od porodičnog nasilja.
Lino Veljak sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu rekao je da poljska i hrvatska katolička crkva dele prvo mesto u pogledu konzervativnosti, te da se uticaj crkve naročito ogleda u medijima i obrazovanju.

– To su dve najkonzervativnije katoličke crkve u Evropi. Ipak, sve što se događa u Hrvatskoj, a što se može označiti kao desekularizacija države, u potpunosti je primetno i u Srbiji, naveo je Veljak. Kako je dodao, ne samo što je veronauka obavezan predmet, nego Crkva učestvuje i u kreiranju svih programa. Kao posledica toga javljaju se diskriminatorni sadržaji u trećini školskih udžbenika. Nada Peratović, predstavnica Centra za građansku hrabrost iz Zagreba, dodala je da su takvim ideološkim pritiscima naročito podložna deca, a da koncept veronauke koja se uči u školama ne sadrži kritičku misao.

Maryam Namazie, Iranka iz Velike Britanije i aktivistkinja za ljudska prava i sekularizam, naglasila je da je fenomen fundamentalizma svuda, da se on različito manifestacije i da se koristi jezikom branitelja ljudskih prava.

– Tu religija nije nevina, već je njena uloga da kontroliše društvo, posebno žene, rekla je Namazi, i zaključila da je solidarnost među civilnim društvom koje se bori za ljudska i ženska ljudska prava od presudnog značaja u borbi protiv takvih pogubnih ideologija.

 Stojković: Obrazovanje klerikalizovano

Biljana Stojković sa Biološkog fakulteta u Beogradu govorila je o kreacionističkim peticijama protiv Darvinove teorije evolucije, te o zakonima kojima se obrazovanje centralizuje.
– U Srbiji su pre dve nedelje doneti zakoni koji svi do jednog dovode do toga da se obrazovna politika centralizuje, da se obrazovanje izvlači iz ruku stručnjaka i stavlja u ruke političara. Univerzitet polako gubi autonomiju, a vrlo je očigledna klerikalizacija obrazovanja. Jedan od jako dobrih pokazatelja je imenovanje bivšeg klera Muamera Zukorlića za predsednika Odbora za obrazovanje, koji je zdušno podržavao peticiju protiv izučavanja Darvinove teorije – rekla je Stojković. Kako je navela, crkva se intenzivnije meša u nauku i obrazovni sistem od 2001. godine, kada je uvedena veronauka u škole, nakon čega su krenuli i kreacionističke intervencije u školske programe.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari