Sužen prostor za delovanje civilnog društva

Takvo stanje je, prema istraživanjima CIVICUS-a, podstaknuto raznim događajima, a u prvom redu protestima koji se na nacionalnom nivou odvijaju od decembra 2018. godine, a koji su posledica neprijateljske retorike vlade prema kritičnim glasovima.

Zato je Srbija sada na drugom mestu Watch liste CIVICUS Monitora, zajedno sa ostalim zemljama u regionu, kao i Francuskom, Poljskom, u kojima je primetno sužavanje prostora za delovanje civilnog društva. Koji su trenutni problemi u Srbiji, ali i u ostalim zemljama, i šta je zapravo fokus takvog monitoringa, govori Lisa Džon, sekretarka CIVICUS-a, organizacije civilnog društva i aktivista posvećenih jačanju građanskog aktivizma.

– U većini slučajeva, vlasti u Srbiji su u velikoj meri ignorisale ili pokušale da umanje obim protesta. Međutim, zabrinuti smo zbog toga što je nakon 14 uzastopnih nedelja okupljanja policija u Beogradu koristila prekomernu silu kako bi rasterala demonstrante koji su tražili veću slobodu medija i pravedne izbore. Uočena je i kampanja protiv protestanata koji su označavani kao „plaćeni“ aktivisti koji rade protiv srpskih interesa.

Kako vidite situaciju s medijima u Srbiji, budući da nas vlasti ubeđuju da mediji imaju potpunu slobodu?

– Postoji ozbiljna zabrinutost da je prostor za nezavisne medije pod usklađenim napadom u Srbiji. Od 2017. nezavisni srpski mediji bili su izloženi brojnijim napadima, blaćenjima i uznemiravanju od strane grupa povezanih sa vladom. Lokalni izveštaji ukazuju na 102 odvojena napada na srpske novinare 2018. godine. Ovi napadi uključuju čitav spektar represivnih radnji, uključujući pucnjavu, bombe, kao i fizičko nasilje.

Prema tome, kako je ocenjena Srbija?

– Srbija je ocenjena kao NARROWED, što tipično opisuje zemlju u kojoj pojedinci i organizacije civilnog društva mogu da ostvare svoja prava na slobodu udruživanja, mirnog okupljanja i izražavanja, ali se takođe događaju kršenja ovih prava. Tipično u ovim kontekstima, vidimo da ljudi mogu formirati udruženja da bi se bavili širokim spektrom pitanja, ali potpuno uživanje ovog prava je ometeno povremenim uznemiravanjem, hapšenjem ili napadom na ljude za koje se smatra da su kritični prema onima na vlasti. Protesti se sprovode mirno, iako vlasti ponekad uskraćuju dozvolu, navodeći sigurnosne probleme, a prekomerna sila, koja može uključivati suzavac i gumene metke, ponekad se koristi protiv mirnih demonstranata. Mediji su slobodni da šire širok spektar informacija, mada država potkopava potpunu slobodu štampe, bilo strogom regulacijom ili vršenjem političkog pritiska na vlasnike medija.

CIVICUS Monitor, kao alat koji pruža podatke o građanskim slobodama, nadgleda 196 zemalja. U kojim zemljama su ljudska prava najugroženija?

CIVICUS Monitor otkriva da sada ima 111 zemalja (23 zemlje u CLOSED kategoriji 35 zemalja u REPRESSED kategoriji i 53 u OBSTRUCTED kategoriji) u kojima postoje ozbiljna ograničenja prostora za delovanje civilnog društva. Zajedno, više od šest milijardi ljudi se suočava sa ozbiljnim izazovima u ostvarivanju slobode izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja koje su neophodne za osnaženo i aktivno civilno društvo. To ukazuje na kontinuiranu krizu sa kojom se suočavaju organizacije civilnog društva i aktivisti širom sveta, a prostor za građanski aktivizam najčešće je narušen cenzurom, napadima na novinare i branitelje ljudskih prava.

Sa kojim problemima se suočavaju marginalizovane grupe?

– Širom sveta svedoci smo političkog konteksta u kojem desničarski populistički političari mobilizuju velike delove stanovništva protiv isključenih grupa, uključujući žene, etničke i manjinske verske grupe, izbeglice i migrante, autohtone zajednice i LGBTQI osobe. Ti lideri uveravaju građane da se njihovi stvarni problemi – nesigurnost, nejednakost, siromaštvo, nemoć – mogu rešiti napadom na druge grupe, čime se skreće naša pažnja s pravih rešenja koja će omogućiti temeljnu preraspodelu političke i ekonomske moći. Zidovi i granice se pojačavaju, a institucije na međunarodnom nivou se podrivaju.

Kako se boriti protiv nepravde i isključenosti?

Uprkos ovim kritičnim izazovima, branitelji ljudskih prava su istrajali na tome da osiguraju značajne pobede širom sveta. Pravna pobeda Indije za lezbejsku, gej, biseksualnu, transrodnu i queer zajednicu, na primer, pojačala je napore da se ukinu diskriminatorni zakoni u drugim zemljama, uključujući Kostariku i Portugal. U Argentini, Keniji i Irskoj, videli smo da obični ljudi preduzimaju mere za odbranu i unapređenje prava na abortus. Nedavno je školski štrajk protiv klimatskih promena Grete Tunberg u Švedskoj inspirisao više od 1.500 sličnih protesta u preko 100 zemalja širom sveta.

U zemlji za zemljom, videli smo ljude kako se bore protiv nepravde i isključenosti – bilo da je to motivisano rastućim troškovima svakodnevnog života, nedostatkom pristojnih radnih mesta, lošim javnim uslugama i stanovanju, korupcijom ili nejednakošću. Mnogi od ovih napora su spontani, samoorganizovani izrazi promena – vođeni od strane običnih ljudi koji snažno veruju u univerzalne vrednosti pravde, integriteta i solidarnosti.

Šta očekujete od Međunarodne nedelje civilnog društva u Beogradu?

Međunarodna nedelja civilnog društva kao glavni cilj ima zajednički rad na razumevanju i povezivanju s pokretima ljudi na ulicama širom sveta, jačanju saveza i solidarnosti. Događaj će omogućiti da skoro 1000 lidera civilnog društva, aktivista i predstavnika međunarodnih organizacija istraži kako ljudi i organizacije širom sveta mogu izgraditi snažnije, otpornije i delotvornije civilno društvo.

Ocene na skali Monitora

Cilj CIVICUS Monitora je da pruži sveobuhvatnu procenu uslova za rad civilnog društva širom sveta, s obzirom na tri osnovna ljudska prava – sloboda udruživanja, sloboda okupljanja i sloboda izražavanja. Usklađivanjem informacija iz različitih izvora, uključujući organizacije civilnog društva i aktiviste, Monitor pruža procenu trenutnog stanja prostora za delovanje civilnog društva. Ocene su na skali od pet kategorija i definišu se kao: države koje ova prava potpuno štite (OPEN), zemlje u kojima postoji sužavanje ovih prava, tj. država nije preduzela sve potrebne mere da zaštiti ove slobode (NARROWED), države u kojima postoje ozbiljnije prepreke za ostvarivanje ovih prava (OBSTRUCTED), zemlje u kojima postoji ozbiljna represija kada su u pitanju ove slobode (REPRESSED) i države u kojima se pomenute slobode ne štite uopšte (CLOSED). Ovi rejtinzi su koncipirani kao široki opsezi, gde različita iskustva organizacija mogu postojati unutar bilo koje kategorije ocenjivanja.

CIVICUS je osnovan 1993. godine, sa osnovnim ciljem jačanja građanskog aktivizma i civilnog društva širom sveta. Uključuje više od 7.000 članova u 175 zemalja, širok spektar različitih organizacija, uključujući nevladine organizacije, aktiviste, koalicije i mreže civilnog društva, društvene pokrete, volonterske organizacije, organizacije koje se bave zagovaranjem, dobrotvorne organizacije, verske grupe, sindikati i filantropske fondacije.