„Svaka čast studentima na glasu razuma u pokornom društvu“: Vladan Čokić, član MASA, o porukama koje mladi šalju sa blokada fakulteta

– Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je samo kanalisala inicijativu akademskih građana. U ovoj peticiji želimo da pokažemo da studenti nisu sami u svojim zahtevima, odnosno da imaju našu punu podršku. Javnost ne sme biti pasivna pred fizičkim i medijskim nasiljem prema studentima – kaže za Danas Vladan Čokić, član MASA.

On ističe da će članovi ove organizacije dalje podržati studentski protest, napominjući da svaka povreda učesnika protesta treba da bude sudski procesuirana, ne samo prema direktnim izvršiocima, već i prema nalogodavcima.

– Zamislite koliko treba da budete mizerni, odnosno moralno niski, da studentima koji predstavljaju budućnost ove nacije pozlobno podmetnete „nemojte da se tučete oko para“. To je kao da ste se odrekli svog najzdravijeg i prosperitentnog dela društva zarad vlasti i sticanja političkih poena kod dela naroda kojem redovno ispirate glavu monolozima sa samohvalisanjem preko nacionalnih televizija – kaže Čokić.

Studentske blokade se šire ne samo na Univerzitetu u Beogradu, već i u drugim univerzitetskim centrima. Jeste li očekivali da će ovo da se desi?

– Ako imaju bar početnu želju da nakon studiranja ostanu u zemlji, sa ili bez usavršavanja vani, studentima je ovo prilika da se izbore za to, jer borba za slobodu je neprekidan proces. Da bi imalo smisla ostati u jednoj državi treba biti zadovoljan uslovima života i rada u njoj, a ne pokoran vlastodršcima, što se ne postiže samo željama, ćutanjem i gledanjem uskih ličnih interesa. Da li će studenti na svim fakultetima podržati proteste nije stvar očekivanja već primoravanja u državi bez strateškog planiranja u visokom obrazovanju i prosvetarima u štrajku škola zbog mininalnih primanja ispod republičkog proseka. Pokretači promena u društvu su studenti i blokada državnih institucija.

Ova autoritarna država u svom bahatom ponašanju više ne preza koga će napasti, jer je kroz partijsku kontrolu u institucijama sistema izgubila osećaj odgovornosti. I to je nakon svake tragedije i nemara sve očiglednije. Zamislite da za rekonstrukciju slažete narod u prvom predsedničkom obraćanju javnosti nakon tragedije u Novom Sadu da bi sakrili korupciju i odgovornost? Ali šta očekivati od nekoga poznatog po safariju sa snajperom iznad Sarajeva i fašističkim pokličem „100 za jednog“.

Broj fakulteta koji su u blokadi na Univerzitetu u Beogradu je sve veći, ali je masovnost učešća studenata upitna. Utisak je da se ipak radi o manjem broju, ako se ima u vidu brojnost studentske populacije. U ostalim univerzitetskim centrima je blokada tek u povoju. S druge strane, vidimo da ta manjina uspeva da blokira rad fakulteta i čini se da postoji podrška za tako nešto.

– Počelo je uznemiravanjem i nasilnim napadima podmetnutih predstavnika vlasti na učesnike protesta ispred FDU, a onda se pokazala studentska solidarnost i protest se proširio na ostale fakultete. Ta solidarnost je ono što MASA zastupa, da se nađemo svakome ko je ugrožen u akademskoj zajednici, da li unutar nje ili spolja. Kritična masa studenata i profesora je tu, strah je odbačen pored svih pritisaka vlasti. Priključiti se više nije hrabrost već kolegijalnost i svesnost društvene situacije. U stvari, svi treba da budemo uplašeni za svoju budućnost u državi gde korupcija prolazi. Akademsko obrazovanje nije samo razvijanje stručnosti, tu je i dostojanstvo koje vas stavlja ispred prolaznih autoriteta koji svoje neznanje prikrivaju nadmenim i uvredljivim ponašanjem.

Studenti kažu da im je važno da ih profesori podrže. Koliko je za istrajnost cele priče to važno i da li očekujete masovniju podršku profesora?

– Profesori su več uključeni da li pojedinačno ili kroz odluke fakulteta, oni su neposredno ili posredno već uz svoje studente i to vidimo svakodnevno. Njihova profesija postoji upravo zbog tih studenata koji uz njih treba da se obrazuju, ali i da im budu primeri u životu svojim javnim istupima zarad opšteg interesa posrnulog društva. Masovnost studenata povlači i masovnost profesora, kao i obratno. Cilj vlasti je da uguši protest koji traži odgovornost za nestručnost i nasilje. Da li mi želimo da živimo pod takvom vlašću koja ne preza nad nasiljem prema studentima, podstrekuje nasilje i skriva korupciju odgovornu za smrt građana? Svako od profesora nek se mane istrošenih teorija zavere i politizacije protesta podmetnutih od jeftinih političara na vlasti, bavimo se činjenicama koje život znače.

Godinama slušamo da su mladi apatični i nezainteresovani za politiku i društvena dešavanja. Sada nas mladi demantuju. Ima li istine u tvrdnji da su zahtevi koje studenti ističu pokrenuli mlade? Jer ovde se ne traži rušenje vlasti već, pre svega, odgovornost za tragediju u NS, kao i kažnjavanje onih koji su napali studente zbog toga što su digli glas.

– Svaka čast studentima na glasu razuma u pokornom društvu gde pojedini rektori i dekani potpisuju liste političke podrške vlasti. Studentski protest je reakcija na nasilnu i neodgovornu provokaciju vlasti prilikom pomena žrtvama nesreće u Novom Sadu. Nema politike, nema vređanja vlasti, samo bunt mladosti pri čemu jedan krajnje ljudski gest poziva na odgovornost završava na stubu srama državnih medija. Vlast na žalost ima vrlo prostu logiku: ako nisi sa nama, onda si protiv nas, i na sve načine pokušava da završi sa studentskim protestima kako angažovanjem univerzitetskih tela i nastavnika pod svojom kontrolom tako i spoljnjim nasilnim elementima. Umrežavanje studenata i zajedničke akcije daće novu energiju protestima. Odgovor na odugovlačenje vlasti je intenziviranje protesta. Studenti se svaki dan bude u novom košmaru društva kojem nakon dana žalosti posle tragedije želi da se nametne da je sve normalno i da nastavimo dalje kao da ništa nije bilo.

Zvanični studentski predstavnici koji su kompromitovani zbog bliskih veza sa vlašću su osudili blokade, ali se pokazalo da njihova reč ne vredi i da oni nisu autentični predstavnici akademaca. I sada, kada vidite prepune amfiteatre mladih koji učestvuju u plenumima i stoje u 11:52 na ulici, zapitamo se gde su bili svih ovih godina i zašto su dopustili da studentskim parlamentima rukovode pojedinci za koje se pokazalo da su umešani u nečasne radnje vlasti.

– MASA podržava iskazanu studentsku solidarnost i organizovanost uprkos izrežiranim izborima na fakultetima za Studentski parlament Univerziteta u Beogradu. Studentski zahtev za povećanje izdvojenih sredstava za državne fakultete se traži u momentu kada se visokom obrazovanju nameću bez javne rasprave strani univerziteti kroz izmene Zakona o visokom obrazovanju, bez akreditacije i da studiranje na njima finansira država odnosno građani Srbije, a onda se pred opštom pobunom univerziteta i pretnje štrajkom povlače izmene zakona propraćene gnušanjem od strane predsednika države i obećanjem da će se lično angažovati oko toga.

Kao odgovor na studentski protest, predsednik države u svojoj povređenoj narcisoidnoj prirodi organizuje skup podrške mladih iz svoje stranke da mu tapšu, dele prazne komplimente i postavljaju pitanja u skladu njegove autoritarne politike, između ostalog hvaleći i ideju o dolasku stranih univerziteta u Srbiju. Vredi pomenuti da je i predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu podržao dovođenje stranih univerziteta, što još jednom potvrđuje ulogu izrežiranih izbora po fakultetima za Studentski parlament kao partijsku ispostavu za kontrolu univerziteta. Studenti se moraju izboriti da se sa univerziteta odstrani ova nametnuta politika, upravo ono za šta ih zamenom teza vlast optužuje. To isto treba da urade i profesori u svojim upravnim telima, da odstrane politički uticaj i sačuvaju autonomiju univerziteta, što MASA godinama unazad ukazuje.

Šta je, po Vašem mišljenju, presudno da blokade uspeju i da se zahtevi studenata ispune? Mnogi strahuju da će stvar propasti ako se “nakače” političke stranke.

– Presudno za uspeh blokade je akademska svesnost situacije gde se nalazimo i šta nas čeka: studente put van zemlje ako ostane korumpirano društvo sa partijskim zapošljavanjem, a nastavnike državna kontrola finansiranja univerziteta i platama najnižim u regionu. Građanske inicijative i protesti su gušeni politizacijom, upravo zbog toga studentski protesti trebaju da ostanu to što izvorno i jesu samostalni, iako kroz medije pokušava da im se nametne da su političke prirode ili namešteni od strane opozicije. Naravno nije politika isključivo pravo samo vladajuće stranke koja ju se spustila na najniži mogući nivo, ali sami zahtevi studenata nisu politički već pravni i odnose se na korupciju i nasilje u društvu, a to su stvari od opšteg interesa i na njima treba istrajati jer daju širinu građanske podrške i uvažavanja.

Ponos i odgovornost

Prošlog petka ste izašli na ulicu sa kolegama sa Instituta za medicinska istraživanja u 11:52 i stajali zajedno sa studentima veterine na ulici. Kakav je osećaj?

– Imate osećaj odogovornosti za studente u blokadi, kao i ponosa da su se već uzdigli iznad tenzije svakodnevice. Nije lako napraviti taj iskorak, većina njih je prvi put na nekom protestu. Brane osnovne društvene i pravne vrednosti koje je njihova država trebala da ih nauči. I uz to ih mediji pod kontrolom vlasti zovu stranim plaćenicima, jer ih se plaše i odbijaju da prihvate da su sazreli da ih prozru, odnosno da već znaju sa kim imaju posla. Interesantno je da nema policije da obezbeđuje studente na blokadi saobraćaja, ali ih ima kada treba da hapse učesnike protesta i obezbeđuju zgrade tužilaštva. Je l’ policija građanska ili partijska? Je l’ imaju svoje službene dužnosti ili čekaju da im se kaže šta smeju, a šta ne smeju da rade? Studenti su budućnost prosperitetnog društva, a ne ljudi bez lica svejedno sa maskama ili bez njih. Izgovori tipa „ja samo radim svoj posao“ ovde ne važe, već time podržavate talog koji je isplivao na površinu dok opet ne potone tamo gde mu je mesto.