Svaka petnaesta osoba u Srbiji ima neki duševni poremećaj

Kako se navodi, pandemija COVID-19 dovela je do brojnih promena na ličnom, porodičnom i socijalnom planu svakog pojedinca i uticala na mentalno zdravlje stanovništva, dok se medicinska struka suočila sa mnoštvom problema i izazova, uključujući tu i oblast psihijatrije.

Problemi i izazovi uključuju pojavu raznih poremećaja u populaciji, pogoršanje stanja kod ranije dijagnostikovanih pacijenata, ali i pojavu problema u mentalnom funkcionisanju zdravstvenih radnika koji su bili uključeni u lečenje pacijenata obolelih od COVID-19.

Dosadašnja istraživanja i obimna klinička praksa na teritoriji Republike Srbije ukazuju na postojanje učestalih i intenzivnih problema u vezi sa mentalnim zdravljem, kako opšte, tako i specifičnih populacija, kao što su zdravstveni radnici, a koji su posledica pandemije COVID-19. Kod zdravstvenih radnika je primećeno da je veliki stres koji je bio prisutan na početku pandemije tokom njenog trajanja opadao, ali se depresivnost povećavala, kao i osećaj strepnje – bezizlaznosti.

Pod pokroviteljstvom Fonda za nauku Republike Srbije tokom pandemije je na reprezentativnom nacionalnom uzorku urađeno veliko nacionalno istraživanje pod nazivom „Psihijatrijski poremećaji, distres i pandemija COVID-19 u Srbiji“. Ovo je ujedno i prvo epidemiološko istraživanje tog tipa, a rezultati pokazuju da je mentalno stanje naše nacije identično onom u Skandinaviji – svaka petnaesta osoba ima neku vrstu duševnih smetnji. Zabeleženo je dvostruko povećanje broja obolelih od depresije, ali se zloupotreba alkohola izdvojila na vrhu ove negativne liste.

“Rizik od obolevanja od psihijatrijskih bolesti jeste povećan i više timova stručnjaka u našoj zemlji se bavilo ovom temom. Definisani su pojmovi kao što je COVID stres sindrom i dizajnirana je COVID stres skala. Zanimljivo je reći da, kako je stres trajao tako se razvijala i otpornost, pa je nivo stresa sa početnog umerenog pao na minimalni. Osobina rezilijentnost se pokazala kao značajan zaštitni faktor. COVID stres sindrom nije samo strah od bolesti već i težnja ostati zdrav, strah od ljudi koji potencijalno šire bolest, izolacija, strah od zdravstvenih ali i socio-ekonomskih posledica“, izjavio je Goran Mihajlović, redovni profesor i šef katedre za psihijatriju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i predsednik Udruženja Psihijatara Srbije.

Upravo o ovim temama, ali i drugim bitnim izazovima u vezi sa tekućim psihijatrijskim problemima razgovaraće se na XVI Kongresu Udruženja Psihijatara Srbije, koje je počelo u četvratk a koje će trajati do 22. maja, u Beogradu.

Mentalna oboljenja imaju složeni mehanizam nastanka i veoma su onesposobljavajuća, a stigma vezana za mentalne poremećaje, kao i za osobe koje od njih boluju, predstavlja glavnu prepreku za bolju zaštitu i poboljšanje kvaliteta života obolelih. Stigmatizacija je posebno prisutna kod osoba starijih i srednjih godina koje odlazak psihijatru doživljavaju kao sramotu, ističu stručnjaci.

Sa druge strane, rezultati do kojih je došla struka pokazuju da takozvani “milenijalci” potpuno drugačije posmatraju psihijatriju, odnosno na nju gledaju kao na bilo koju drugu granu medicine, a odlazak psihijatru kao odlazak bilo kom drugom lekaru specijalisti i to se ne odnosi samo na urbane sredine, već i na “milenijalce” iz ruralnih sredina.

Nacionalni Kongres pod nazivom “Psihijatrija tokom COVID-19 pandemije – izazovi i perspektive” okupio je više od 100 predavača, eminentnih stručnjaka iz zemlje, regiona i sveta i oko 500 učesnika.

Tokom četiri dana predavanja i simpozijuma učesnici će razmeniti sopstvena iskustva i saznanja, ali i diskutovati o perspektivama Telepsihijatrije, relativno nove psihološke i psihijatrijske intervencije, koja je intenzivno primenjivana u uslovima COVID-19 pandemije.