Svaka treća barem jednom prekinula trudnoću

To pokazuje istraživanje o položaju majki sprovedeno širom Srbije 2017. godine. Od 1.560 ispitanih majki skoro svaka treća izvršila je bar jedan prekid trudnoće, a došlo se i do podatka o korišćenju kontracepcije, gde je čak 41,2 odsto izjavilo da ne koristi nijedan vid zaštite.

Da su žene kao roditelj opterećenije govori činjenica da su u prvim fazama odgajanja deteta mame te koje većinu obaveza preuzimaju na sebe, i brigu o bebi i kućne poslove. Položaj žena znatno je otežan i njihovom brigom o ostalim, uglavnom starijim članovima porodice. Takva situacija izraženija je kod žena u seoskim sredinama.

Istraživanje „Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji“ sprovedeno je u saradnji beogradskog Filozofskog fakulteta i Centra za mame, sa ciljem da ispita iskustvo majki oblikovano društvenimm i državnim odnosom prema materinstvu. Ispitivanje je vršeno na celoj teritoriji Srbije, a ispitanice su bili raznih starosnih dobi, od 18 do 60 godina.

Da sve ove brojke nisu bez uzroka, govori činjenica da čak 86,1 odsto ispitanih žena nije zadovoljno cenom i dostupnošću robe za decu, a sa samo dva procenta manje iskazano je i nezadovoljstvo politikom zapošljavanja mladih. Uprkos tome što je zdravstvena zaštita dece najmanje kritikovana, i tu postoji visok nivo nezadovoljstva, čak 46,9 odsto.

Strategija podsticanja rađanja usvojena 2008. godine prvi je strateški dokument sa ciljem održivog demografskog razvoja u našoj državi, međutim mnoge analize koje se sprovode pokazale su da populaciona politika u Srbiji odnosno mere koje se sprovode u okvirima postojećih zakona fokus stavljaju na rađanje dece mnogo više nego na obezbeđivanje podrške u odgajanju.

U zemljama u kojima su sprovedene efikasne mere ka ostvarivanju ravnoteže porodičnih i radnih obaveza zabeležena je veća stopa fertiliteta i zaposlenosti među ženama. U Srbiji pored pomenute Strategije i niza zakona, nedavno je potpisan i sporazum sa Razvojnom agencijom i Privrednom komorom Srbije sa ciljem podizanja svesti poslodavaca o potrebi usklađivanja rada i roditeljstva. Da primena ovih sporazuma i zakona ne ide kako je planirano pokazuje upravo ovo istraživanje.

Materijalni standard ispitanih majki procenjen na osnovu visine prihoda uglavnom je nizak. Najmlađa generacija, odnosno ispitanice starosti do 29 godina, jeste u najnepovoljnijem položaju kada je reč o zaposlenju. One su najbronije kada je reč o poslovima „na crno“ i nesigurnim honorarnim poslovima, a najmanje ih je među stalno zaposlenima.

Ukupno 30 odsto ispitanica je nezaposleno ili rade privremene poslove, a čak u 46,9 odsto sličajeva zaposlenih plata ne prelazi 300 evra. I ovde prednjači najmlađa generacija kao grupa sa najnižim mesečnim primanjima. Partneri ispitanica u proseku imaju veće plate, što dalje vodi ka održavanju stereotipne slike muškarca kao hranitelja porodice.

Većina učesnica istraživanja istakla je da živi u bračnoj zajednici, a 9,6 odsto ispitanica da je razvedeno. Da je položaj razvedenih žena znatno otežan govori podatak da je njih 36,8 odsto moralo da pokrene sudski postupak kako bi dobile alimentaciju za decu, dok 39,5 odsto njih ne prima novčanu nadoknadu od bivših muževa.

Naša zemlja u odnosu na zemlje EU omogućava relativno duže porodiljsko odsustvo, ali postoji tendecija da se taj period skrati, odnosno da se produži radni angažman trudnica.

Kontraceptivna kultura

Oko četvrtine učesnica smatra da nije dobro da kontraceptivna sredstva budu široko dostupna, jer se time jača javni nemoral kod mladih, a čak 45 odsto ne podržava jasno politike javne dostupnosti kontracepciji. Interesantan je podatak da što je niža kontraceptivna kultura veća je podrška zabrani abortusa, što predstavlja neracionalan pristup sopstvenom reproduktivnom životu. Čak 62,2 odsto žena koje podržavaju zabranu abortusa jesu upravo one koje ne koriste kontracepciju.