Svaka vlast protiv prosvetara

U oči posebno upada to što su najvatreniji „branioci“ interesa zaposlenih u obrazovanju upravo oni koji su bili na vlasti 2011, u vreme velikog štrajka u školama i što su se na identičan način kao i sadašnja vladajuća garnitura odnosili prema zahtevima prosvetara. Tada je za vreme vlasti Borisa Tadića (DS) premijer bio Mirko Cvetković, a ministarka finansija Dijana Dragutinović. U međuvremenu su mnogi promenili stranku, ali i političku retoriku.

Danas, Marko Đurišić iz Tadićeve SDS, poručuje da je jednokratna pomoć za prosvetare od 7.000 dinara „farsa i igranka“, „stavljanje cele ekonomije vlade u funkciju dobijanja podrške na izborima“, te da „vređa one koji vredno rade“. Portparolka DS Aleksandra Jerkov ocenila je da je predlog o jednokratnoj pomoći prosvetarima demagogija, nazivajući vladajuću koaliciju političkim kukavicama, jer nisu imali hrabrosti da reše probleme zaposlenih i rashoda u javnim preduzećima i vladinim agencijama, nego uzimaju od prosvete i zdravstva. Zoran Živković, nekadašnji član DS, a danas lider Nove stranke, poručio je da su vladine mere sramne i da je sve to „farsa koja ne sme da ostane bez odgovora“.

– Ne samo da su nas iskoristili, prosvetni radnici su zloupotrebljeni u skupštinskog raspravi o dopunama Zakona o budžetu. I ova i sve prethodne vlasti od 2000. godine su imale isti odnos prema prosveti i prosvetnim radnicima. Njima za politikanstvo i laganje nije potrebno obrazovanje – kaže za Danas Tomislav Živanović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“.

On podseća da je štrajk 2011, završen potpisivanjem sporazuma koji tadašnja vlada nije poštovala, a isto se događa i sa sporazumom parafiranim posle petomesečnog protesta prosvetara prošle školske godine.

Živanović odbacuje tvrdnje premijera Aleksandra Vučića da su sindikati tražili da iznos jednokratne pomoći bude 7.000 dinara.

– Prosvetni radnici su tokom godišnjeg odmora ostali bez 2.000 dinara, tako da pomoć nije 7.000 već 5.000 dinara. Preko ovoga nećemo lako preći i tražićemo obeštećenje za zaposlene u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika – poručuje Živanović i pita „dokle će prosvetni radnici dobijati pomoć, a ne nagradu za svoj rad“.

Komentarišući nastup opozicije u parlamentu, Miodrag Sokić, dugogodišnji predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da taj sindikat ne pravi razliku između bivše i sadašnje vlasti.

– To što su i vlast i opozicija shvatile da je ova tema dovoljno politička da o njoj govore znači da su zahtevi prosvetnih radnika opravdani, a to nama ide u prilog. Nije lako naterati poslanike da govore o obrazovanju. Plate zaposlenima u ovoj delatnosti su poslednji put značajnije podignute 2009, ali to nije dugo trajalo, jer nije urađeno sistemski. Od tada se položaj obrazovanja konstantno urušava – smatra Sokić.

Mihailović: Nije iznenađujuće

Za sociologa Srećka Mihailovića ponašanje opozicije nije iznenađenje. „Mislim da ovde nije reč o zloupotrebi. Svuda u svetu, pa i kod nas je uobičajena pojava da imate političku orijentaciju jednog tipa ako ste na vlasti, a drugog ako ste izvan nje. Od toga da li ste na vlasti ili ne zavisi da li ste za ili protiv. Takva je politika svuda u svetu“, ističe Mihailović, inače predsednik Centra za razvoj sindikalizma.