Stepen uzurpacije vlasti i svih državnih institucija u Srbiji je trenutno toliki da nije potrebno nijedno ljudsko čulo da bi se on primetio, već ako čovek ima iole zdravog razuma on to oseća i shvata, ističe Slobodan Boban Mirović, građanin koga oštećenje vida od preko 90 odsto ne sprečava da učestvuje u protestima „Jedan od pet miliona“ skoro svako subote.
Boban je i prošle subote bio na protestu pod geslom „Svi kao jedan“, a fotografija njega kako sa štapom za slabovide šeta protiv aktuelne vlasti privukla je dosta pažnje na društvenim mrežama. „Heroj protesta“ – nazvali su ga mnogi.
U razgovoru za Danas Boban objašnjava da se ne oseća kao nekakav heroj, već samo kao čovek koji slobodno misli i šeta da bi iskazao svoj stav. Na proteste ide, kaže, kad god može, i išao je na sve veće demonstracije od 1991. godine.
– Nisam ja nikakav heroj, samo zastupam pravo da građani slobodno razmišljaju, donose odluke samostalno i ne zavise od stepena uzurpacije vlasti, ističe Mirović. A to da je vlast uzurpirana, smatra on, vidi svaki čovek koji nije zaveden uskim ličnim interesima. On dodaje i da je problem što ima onih koji ne veruju da iskazivanjem svojih stavova mogu bilo šta da promene.
– To je problem čitavog društva. Ali svaka izjava samo predsednika Vučića, da ne govorimo o njegovom okruženju, mene tera da se pobunim, jer to vređa. Posebno je katastrofalno šta govore i rade ljudi oko njega i neverovatno je kako se on, koji nije ni glup ni naivan čovek, okružio takvim ljudima. Svakom njihovom izjavom njegova politika dodatno gubi vrednost, ako je sada uopšte i ima, primećuje Mirović. A veruje i da ni svi naprednjaci ne dele viziju njihovog lidera Aleksandra Vučića.
– Mislim da i među naprednjačkim sledbenicima ima mnogo ljudi koji su uplašeni, zastrašeni, naterani u svakom smislu, da pruže podršku vlasti. Veći deo te podrške nije iskren već izazvan teškim životom i uslovima egzistencije. Oni nemaju uslova da odbiju sitnu mizeriju koja im se nudi na kašičicu, zaključuje on. Boban misli da su protesti zato važni i neophodni, da niko ne bi mogao da bude zastrašen, da se izgradi društvo u kome se svaki pojedinac poštuje.
– Moj motiv za učešće na protestu nije da meni lično bude bolje, pa ni nekom pojedincu, političaru ili grupi ljudi, nego da se stvori sistem da društvo može da funkcioniše tako da svako može da iskaže svoje mišljenje, da ne bude uplašen da li će on ili članovi njegove porodice biti kažnjeni, ističe on.
Ima četrdeset tri godine i ceo život je slabovid. Ima suprugu koja je takođe slepa, i ćerku od 10 godina za čiju se budućnost bori, kako nam objašnjava. Pokušava da živi „normalno“, kako kaže, u okolnostima u kojima jeste – bez posla, iako je fizioterapeutski tehničar – maser, uz socijalnu pomoć koju on i supruga primaju.
„Nisam ja bitan u celoj priči“, naglašava Boban, „ne vidim da sam učinio bilo kakav napor. Zdrava svest i osećaj nepravde prema intelektu svih građana, prema pravu svih građana da iskažu svoje mišljenje, bez etiketiranja i prebrojavanja, taj poriv mene vodi i uvek će me voditi“. On ne gubi nadu, od ’91. do danas, da građani mogu da promene društvo u kome žive.
– Da moje dete i druga deca osete slobodu i da ne žive u strahu. To je osnovni razlog i treba da bude motiv svih ljudi koji dolaze na proteste – da možemo slobodno da razgovaramo, čak i ako imamo različita mišljenja, naveo je Mirović. On naglašava da nije ni nacionalno ni verski ostrašćen niti bi na bilo koji način stavljao jednu grupu ljudi iznad druge, zato i na protestima rado razgovara i sa političarima čije stavove ne deli.
Podrška
Boban objašnjava i da ga svi u njegovom okruženju podržavaju u ideji da ide na proteste i da se nada da to nije predodređeno njegovim invaliditetom, jer ne bi voleo sažaljenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
