Grupa poljoprivrednika iz Kucure obratila se direktno ministru poljoprivrede Slobodanu Milosavljaviću sa zahtevom da država utiče da otkupna cena pšenice dostigne 18 dinara za kilogram. U njihovom zahtevu se kaže da će se, ukoliko ne dođe do intervencije države, i naredne godine lako dogoditi da površine pod hlebnim zrnom budu prepolovljene i tako bude ugrožena prehrambena sigurnost države.

Grupa poljoprivrednika iz Kucure obratila se direktno ministru poljoprivrede Slobodanu Milosavljaviću sa zahtevom da država utiče da otkupna cena pšenice dostigne 18 dinara za kilogram. U njihovom zahtevu se kaže da će se, ukoliko ne dođe do intervencije države, i naredne godine lako dogoditi da površine pod hlebnim zrnom budu prepolovljene i tako bude ugrožena prehrambena sigurnost države.
– U odnosu na prošlu godinu zasejali smo dvostruko manju površinu pšenicom i ako ove godine ne dobijemo 18 dinara za kilogram, sadašnjih 400.000 hektara pod hlebnim zrnom biće ponovo prepolovljeno u narednoj žetvi. Otkupna cena pšenice manja od 18 dinara za kilogram je vređanje primarne poljoprivredne proizvodnje, kaže Rafail Ruskovski, vlasnik ZZ Zrno iz Kucure. On smatra da mlinovi već sada imaju dovoljno pšenice jer su je kupovali i na zeleno, pa tako neće nuditi bolju cenu.
– Ako država nastavi da ignoriše takvo stanje, cena će ostati na 15 ili 16 dinara, a nas za tri meseca čeka nova setva. Poljoprivrednici koji imaju mogućnost da sami finansiraju nastavak radova u polju, ovogodišnji rod ostaviće na tavanu i čekati bolju cenu. Ako ne dobijemo 18 dinara zemljoradnici će još manje sejati pšenicu, što može prouzrokovati velike probleme, upozorava Ruskovski. On predlaže da država, ukoliko nema dovoljno novca u budžetu, iz Direkcije robnih rezervi proda robu koja se može kasnije kupiti, kao što je ulje ili kukuruz, i tako stvori mogućnost da preuzme žito od poljoprivrednika.
– Direkcija neće propasti jer će za pola godine verovatno ostvariti i veću cenu. Svesni smo da smo na tržištu, ali ako to važi sada, onda je to trebalo i da važi i u trenutku kada je ministar doneo odluku da zabrani izvoz. Kako bi kompenzirali uredbu koja je morala biti donesena, sada država mora da odreši kesu i pomogne seljaku, jer je preko njegovih leđa uredbom spasena prehrambena sigurnost. Sprečili su nas da na tržištu prodamo robu i zaradimo i sada tražimo da nam pomognu, kaže Ruskovski.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari